Дебата о ГМО у Србији

Док се у Србији више говори о отварању поглавља у преговорима са Европском унијом, затварање једног је тема последњих дана. То поглавље од посматрача треба да нас доведе до члана у Светској трговинској организацији. За то је потребна промена рестриктивног Закона о генетски модификованој храни.

"Морамо регулисати све видове рада са ГМО, експериментални рад, стављање у промет и уопште увођење у животну средину, било да су у питању огледна поља или комерцијално гајење. То не подразумева моменталну дозволу стављања у промет", каже саветник у Министарству пољопривреде Вања Којић.

Чланством Србија може да остави на снази забрану производње такве хране, не и њен увоз.

"Од нас се очекује да ускладимо прописе, да избацимо експлицитну забрану, али постоје софистициране методе којима ви практично отежавате промет ГМО, као што је случај са већином чланица ЕУ", истиче помоћница министра трговине Оливера Јоцић.

У ЕУ, 19 чланица је забранило узгој, не и промет ГМО. У храни за животиње учествује у великом проценту, али правило је да месо добијено од животиња храњених генетски модификованом храном није модификовано.

"Ми једемо кокошке, телеће месо, па нисмо постали ни телад ни кокошке, ми дакле једемо њихове гене. До сада није било проблема. Иако се некад деси да лош производ буде повучен, као и производи гајени конвенционалним методама", каже генетичарка проф. др Гордана Шурлан Момировић.

Производња сточне хране је једна од ретких која се у највећој мери ослања на домаће сировине. Србија је једина која има немодификовану соју довољну за све своје потребе.

"Ако се дозволи, свакако ће доћи до сегментације тржишта, пре свега је разлог разлика у цени, а ако погледамо земље у региону, то се креће од 100 до 130 евра разлике између модификоване и немодификоване соје. Они који се определе за стратегију без ГМО имаће конкурентску предност, што је потврђено примерима у Аустрији, Немачкој, Словенији", каже Јована Ђиласов из "Дунав соје".

Нацрта промена прописа још нема.

"Надамо се да ће се то релативно скоро десити. Када се припреми нацрт закона о ГМО, јавност ће бити укључена у читав процес", каже Вања Којић.

Противници и присталице ГМО деле један став. Генетски модификовани производи требало би да буду јасно обележени, што за сада није обавеза, него ствар добре воље.