Дебата о ГМО у Србији

Споразуми о слободној трговини које је Србија потписала са Русијом, Белорусијом, Турском и Казахстаном важе до уласка земље у ЕУ. Недавно отворено поглавље 30, ипак, подразумева да ће у том моменту морати да их раскине, јер ће за члана Уније тада бити важећи споразуми које је склопио Брисел. Исто поглавље предвиђа чланство у Светској трговинској организацији, а оно, између осталог, не дозвољава забране попут оне да се на територији једне земље обавља промет генетски модификованих организама.

Док се у Србији више говори о отварању поглавља у преговорима са Европском унијом, затварање једног је тема последњих дана. То поглавље од посматрача треба да нас доведе до члана у Светској трговинској организацији. За то је потребна промена рестриктивног Закона о генетски модификованој храни.

"Морамо регулисати све видове рада са ГМО, експериментални рад, стављање у промет и уопште увођење у животну средину, било да су у питању огледна поља или комерцијално гајење. То не подразумева моменталну дозволу стављања у промет", каже саветник у Министарству пољопривреде Вања Којић.

Чланством Србија може да остави на снази забрану производње такве хране, не и њен увоз.

"Од нас се очекује да ускладимо прописе, да избацимо експлицитну забрану, али постоје софистициране методе којима ви практично отежавате промет ГМО, као што је случај са већином чланица ЕУ", истиче помоћница министра трговине Оливера Јоцић.

У ЕУ, 19 чланица је забранило узгој, не и промет ГМО. У храни за животиње учествује у великом проценту, али правило је да месо добијено од животиња храњених генетски модификованом храном није модификовано.

"Ми једемо кокошке, телеће месо, па нисмо постали ни телад ни кокошке, ми дакле једемо њихове гене. До сада није било проблема. Иако се некад деси да лош производ буде повучен, као и производи гајени конвенционалним методама", каже генетичарка проф. др Гордана Шурлан Момировић.

Производња сточне хране је једна од ретких која се у највећој мери ослања на домаће сировине. Србија је једина која има немодификовану соју довољну за све своје потребе.

"Ако се дозволи, свакако ће доћи до сегментације тржишта, пре свега је разлог разлика у цени, а ако погледамо земље у региону, то се креће од 100 до 130 евра разлике између модификоване и немодификоване соје. Они који се определе за стратегију без ГМО имаће конкурентску предност, што је потврђено примерима у Аустрији, Немачкој, Словенији", каже Јована Ђиласов из "Дунав соје".

Нацрта промена прописа још нема.

"Надамо се да ће се то релативно скоро десити. Када се припреми нацрт закона о ГМО, јавност ће бити укључена у читав процес", каже Вања Којић.

Противници и присталице ГМО деле један став. Генетски модификовани производи требало би да буду јасно обележени, што за сада није обавеза, него ствар добре воље.

број коментара 12 пошаљи коментар
(четвртак, 14. дец 2017, 08:32)
anonymous [нерегистровани]

I Rusija je clanica STO

Sve drzave EU, Rusija, Kina,SAD,Japan...su clanice STO. Od drzava iz Evrope jedine clanice nisu Srbija i BIH.

(четвртак, 14. дец 2017, 06:28)
anonymous [нерегистровани]

Ne mogu da verujem

Da li je moguce da se narod ne pita uopste za ovaj predlog.
Pa,unistice te nase zdravlje i zdravlje nase dece.
Pa,jel su Rusi ludi sto su totalno zabranili GMO?
Ovo treba totalno zabraniti.

(четвртак, 14. дец 2017, 04:01)
anonymous [нерегистровани]

Necemo GMO!

Necemo GMO!

(четвртак, 14. дец 2017, 03:33)
anonymous [нерегистровани]

no gmo.

Iako zivim u North America ovdje je sve popularnija NO GMO hrana....
malo skuplja ali kvalitet se vidi i osjeti...
stomak ne boli i nisam napuhnuta od hrane kao kada jedete GMO. ..

(четвртак, 14. дец 2017, 00:38)
Ceca [нерегистровани]

Ne gmo seme i proizvodi

kapitalu je samo do sopstvene koristi. Žele da postanemo zavisni od njihovog semena - da unište naše sorte itd. Da unište naše zdravlje, da eksperimentišu na nama.Šta će biti sa izvozom naše prirodne hrane? ...

(среда, 13. дец 2017, 23:43)
Огњен [нерегистровани]

Власт ...

може да преговара, али на крају ће се ипак морати питати народ.

(среда, 13. дец 2017, 23:43)
anonymous [нерегистровани]

Zašto Grci ne uvoze GMO a mi uvozimo

A zašto Austrija,Švedska,Fr,Nem,Grčka i ne uvoze GMO niti proizvode. Zašto se mi svrstavamo u većinu koji koriste. Neka to neko objasni?Zašto?

(среда, 13. дец 2017, 23:23)
Воронцов [нерегистровани]

Интерес капитала

Све је дакле подвргнуто интересу крупног капитала, првенствено америчког. Произвешће све и урадиће све што им доноси зараду и баш их брига за обичног шовека. Обичан човек за њих је само експериментални заморац.

(среда, 13. дец 2017, 22:56)
anonymous [нерегистровани]

Zanimljivo

od kada se kod nas pominje i upotrebljava Hibridni kukuruz mnogo godina.
i ta soja sto je spominju to se nece nikad menjati vec oni to pucaju ideju da se rakija ne proizvodi kao do sad
i da se ne kolju svinje i kokoske i ostale zivotinje kako kome padne na pamet a sta i kako cemo jesti
to je vec velika tajna za mnoge.

(среда, 13. дец 2017, 22:37)
anonymous [нерегистровани]

GMO?!?!

Nikad !!! Hajmo na referendum