Зашто су библиотека и туристичка организација спојене у једну установу

Сто двадесет и две године дуга је традиција Народне библиотеке у Ариљу, тада је основана "Ариљска читаоница". Одлука да се споји неспојиво, сматрају запослени, не доприноси развоју културе.

"Заиста je бесмилено, јер ће култура тако бити бачена у запећак. Сви ми знамо колико нам је тешко да се изборимо за сваког читаоца, колико нам је важно да одржимо неки пристојан ниво културе, да не мешамо забаву и културу. То је неспојиво. Ово је све нелогично, а мислим да није ни у складу са законом", истиче Jeлисавета Лазић, директорка Народне библиотеке у Ариљу.

"Библиотека Ариље установа за библиотекачке делатности и културни туризам" – тако ће се звати нова установа која треба да обједини различите делатности.

"Добили смо сагласност народне библиотеке Ужице, отклоњне су све правне препреке. На ту идеју смо дошли зато што смо препознали да имамо доста трошкова и да једноставно туризам не може да се развија у овој мери који сада имамо. Одлуком Владе о максималном броју запослених, ми бисмо у туризму требало да запослимо још људи, ако спојимо ове две установе, уштедећемо доста", сматра председник општине Ариље Зоран Тодоровић.

У септембру је Скупштина града Пожаревца одлуком Владе којом је одређен максимални број запослених на неодређено време за 2017. донела одлуку. Максималан број је 1.095, што значи да је мање посла за 114 радника у том граду.

Пожаревљани су за сада, кажу, успели да сачувају основну делатност предузећа, а пратеће делатности ће бити рационализоване.

"Највише људи је отпуштено у јавно-комуналном предузећу 'Водовод и канализација', а затим и у предузећу 'Комуналне службе'. Ако се донесе нова одлука за 2018. годину о максималном броју запослених, ми ћемо бити приморани да спојимо два јавна предузећа и то ова два јавна предузећа која су највише оштећена овом рационализацијом", указује начелница локалне самоуправе града Пожаревца Сузана Булајић.

Министраство државне управе и локалне самоуправе учествује у процесу рационализације. Ипак, одлука је на јединицама локалне самоуправе. Пре свега, препорука је да да се рациоанлизација не спроводи линеарно као што је то до сада био случај.

"Сваки секторски закон који налаже одређену обавезу у погледу стручности људи који обављају те послове или неком њиховом броју, односно посао који обављају, они су дужни да воде рачуна о томе како би могли да обезбеде обављање те функције који су законом обавезни. Ја не очекујем да ће се жртвовати, нити то ово министарство може да препоручи, да ће се функције локалне самоуправе зарад рационализације. Сам поступак и положај запослених који су предмет рационализације је законом регулисан и обезбеђена је заштита њихових права", напомиње Саша Могић, помоћник министра за државну управу и локалну самоуправу.

Да рационализацијом није увек угрожена култура, потврђује недавни пример из Ужица. Након рационализације у ужичком јавном сектору, Народна библиотека добила је зелено светло да запосли два радника.