Отворен Државни дата центар – "срце и душа" телекомуникација

Премијерка Ана Брнабић истакла је да ће отвaрање дата центра омогућити у будућности милионске уштеде за државни буџет.

"Ово ће омогућити милионске уштеде у будућности, за све пореске обвезнике, грађане Србије, зато што практично нећемо више имати државу где ће свако појединачно министарство, свака агенција, управа, имати сопствене 'дата центре' у небезбедним условима, него ћемо све моћи да радимо, плаћамо и водимо централизовано", нагласила је председница Владе након отварања центра.

Додала је да ће те уштеде омогућити Влади да улаже у друге ствари које су важније за грађане, а да је све то могуће, због тимског рада.

Уштеду ће донети и плаћање такса за лична документа и продужење регистрације, директно на порталу е-Управе, употребом Мастер, Маестро, Виза или Дина платних картица.

"Посебно ми је драго што је у оквиру тога обухаћена и домаћа платна картица Дина и позивам све грађане да у што већем броју ову могућност искористе. То ће и оним грађанима који се не осећају безбедно да користе услуге е-Управе да мање чекају у редовима зато што ће сви остали грађани моћи да плаћају од куће", рекла је Брнабићева.

Такође, поред отварања центра, Брнабићева је рекла да је јако поносна на све шта је урађено за пет месеци, што јој, како оцењује, даје разлог за оптимизам, да ће Србија много брже него што је мислила успети да надокнади пропуштено и да ће заиста за пар година постати лидери у региону, што се тиче електронске управе.

Поред централизоване Канцеларије за ИТ и е-Управу, која је почела да ради у пуном капацитету, каже Брнабићева, Народна скупштина је усвојила Закон о електронском пословању, који је, како је истакла, од огромног значаја за е-Управу.

Уз то, како каже, Министарство правде завршило је Предлог закона о заштити података о личности, који је ушао у јавну расправу 1. децембра, трајаће до 15. јануара и та три закона су, подвлачи, кључна за е-Управу.

"Такође, хвала НБС за велику подршку у пројекту за електронско плаћање, то је једна од ствари коју сам идентификовала у свом експозеу, као једну од најважнијих коју морамо да завршимо, зато што у тој ствари превише каснимо, држава је била једина у којој грађани нису могли да плаћају платном картицом услуге које држава пружа", рекла је Брнабићева.

Директор Канцеларије за информационе технологије и електронску управу Михаило Јовановић објаснио је да је "државни дата центар", по техничким и безбедносним стандардима, изграђен тако да је најквалитетнији дата цетар у Србији, као и да испуњава "тир 3+" захтеве стандарда за "дата центре".

"Ту ће бити смештена кључна информационо-комуникациона инфраструктура, значајна за ефикасно функционисање система е-Управе и ИТ система државне управе. У овом тренутку, ту се налази опрема инфраструктуре за издавање временског жига, а до краја године, биће инсталирана опрема за централни систем електронских матичних књига и опрема за сајбер безбедност државних органа", рекао је Јовановић.

То ће се учинити, како наводи, да би се у наредној години постепено смештале опреме свих државних органа и да би Канцеларија почела са пружањем услуга "државног клауда".

Према његовим речима, нови "дата центар" представља пример веома високе поузданости, јер је његово напајање реализовано са три различита напонска привода, док четири дизел-агрегата обезбеђују, аутономију рада центра од чак 48 сати.

Директор "Телекома Србија" Предраг Ћулибрк рекао је да је његово предузеће инвестирало близу девет милиона евра, како би изградило "најсавременији дата центар у Србији", који је и "модернији у региону", те да су поштовани сви безбедносни стандарди.

"Поносни смо што је 'Државни дата центар' заснован на нашој инфраструктури и ово је веома важан дана за Телеком", рекао је Ћулибрк.

Додао је да Телеком нуди својим партнерима уштеде.

"Када се говори о дата центру, наши партнери не морају да издвајају велика средства за смештање ИТ опреме, обезбеђујемо сигурност опреме и података, као и апсолутну доступност 24 сата за све кориснике", напоменуо је Ћилибрк.

То нису једине новине. Поред централизоване Канцеларије за ИТ и е-Управу заживеле су и услуге као што је е-Зуп.

"У овом тренутку 120 институција већ користи тај информациони систем и само од тренутка пуштања, то је био мај месец када је премијерка, тада министарка за локалну самоуправу, пустила прву општину, имамо преко 80.000 услуга које је држава разменила. То значи да 80.000 пута грађани нису морали да буду курири који ће носити своја документа од шалтера до шалтера", навео је Михаило Јовановић.

Преко портала е-Управе сваке године одштампа се милион уплатница, а с новим начином плаћања очекују њихов већи број. Томе ће допринети и нови закон о е-пословању, али и услуге е-Банкинга и електорнског новца, које премијерка најављује до краја године.