Управник у зградама - комшија или професионалац

Управљање једном ваљевском зградом станари су препустили комшији. Преузео је бригу о месту где живе и заједничкој каси.

"То су они дневни трошкови текућег одржавања, који су већ установљени код нас. Они су око 460 динара месечно с тим што свака нова хитна поправка или трошак подиже то", наводи Љубивоје Марковић, управник зграде у Ваљеву.

У Крагујевцу су одабрали професионалца.

Слободан Властић, професионални управник зграде у Крагујевцу, каже да постоји много проблема у свим тим зградама као што су дотрајале инсталације.

"Једна од првих ствари које, наравно, морамо да уведемо јесте противпожарна заштита, која је у већини зграда потпуно занемарена", каже Властић.

Зграде у Ваљеву и Крагујевцу су међу 22.000 оних чији су станари изабрали управника и које су регистроване у предвиђеном року. Исто толико их то није учинило – што не значи да не може и убудуће.

"То значи да је након 12. децембра могуће да инспекције крену у надзор и покушају да на неки начин још једном позову комшије да се организују у складу са законом", указује Јованка Атанацковић, помоћница у Министарству грађевинарства.

Ако станари, ни у року који им остави инспекција, не изаберу управника – доделиће га локална самоуправа са листе професионалних. У регистру их је тренутно 326, док се још око 250 пријавило да у децембарском року положи потребан испит.

Јованка Атанацковић каже да су стамбене зграде добиле својство правног лица према овом закону и оне морају имати свој засптупника. Ако нису одлучиле ко ће бити заступник, привремени управник долази да их привремено заступа док станари не одлуче другачије.

"Дакле, ништа у овом закону није репресија, већ је помоћ грађанима Србије да коначно имају уређене системе управљања", истиче Атанацковићева.

Од новог система управљања поједини много очекују.

"Ми очекујемо много од њега, да све што треба да се уради у згради – то ће да иде преко њега и ићи ће, вероватно, брже и боље", сматра станар Драган Ђорђевић.

У будућности би могли и да премаше очекивања грађана, ако им путоказ буде пример суседне Хрватске.

Управнике зграда тамо имају још од 1996. године, а последње три године имају велику улогу у привлачењу европског новца за енергетску обнову зграда, што укључује обнову фасада, столарије, али и израду енергетских сертификата.