Еко таксом до чистије животне средине

Буџет за Министарство заштите животне средине за идућу годину биће око 5,58 милијарди динара. Нешто је већи него прошле године, али Србија и даље за заштиту животне средине изваја 10 до 20 пута мање од већине европских земаља. Поглавље 27 једно је од најважнијих и најскупљих у процесу придруживања ЕУ, а процењује се да у следеће две деценије треба уложити око 12 милијарди евра у чистију животну средину.

Процењује се да је потребно скоро пет милијарди евра инвестиција да би се изградила постројења за прераду отпадних вода. Сада се пречишћава мање од 10 одсто отпадних вода.

"Нерешавање проблема из ове области доводи до загађења свих наших медијума животне средине и ваздуха и подземних и надземних вода и земљишта, а самим тим и нашег здравља", каже помоћник министра заштите животн средине Филип Абрамовић.

На здравље становништва свакако утиче и неконтролисано бацање посебних токова отпада, због чега је и уведена еколошка такса по систему загађивач плаћа, како би се стимулисала рециклажа. Прошле године у државну касу од еко таксе слило се око седам и по милијарди динара.

За ову годину требало би да се од еко такси наплати 10 милијарди динара, што је скоро два пута више него што је буџетом предвиђено за животну средину. Држава дугује рециклерима накнаду за прерађени отпад.

"Рециклери потражују од државе део за 2015. годину, за 2016. и комплетну 2017. годину. Проблем је што не знамо ни кад ћемо се наплатити", истиче Никола Егић из Удружења рециклера Србије.

У Србији се рециклира мање од десет одсто отпада, у Хрватској око 20 одсто. 

"Средства, када хоћете радити било шта у животној средини, морају тачно бити назначена од кога узимате и њему морате да враћате та средства", каже саветник за животну средину Хрватске Виктор Симончић.

У Словенији се издваја преко 300 милиона евра за животну средину, шест пута више него у Србији.

"Словенија је у прошлој години званично по статистичким подацима, 61 одсто комуналног отпада слала у рециклажу. То је, ако упоредите са осталим земљама ЕУ, у самом врху", напомиње Филип Кокаљ са Машинског факултета Марибор.

У многим земљама одлагање отпада на депоније је забрањено а издвајања из буџета за животну средину су и до шест одсто БДП-а.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 20. септембар 2024.
23° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи