Еко таксом до чистије животне средине

Процењује се да је потребно скоро пет милијарди евра инвестиција да би се изградила постројења за прераду отпадних вода. Сада се пречишћава мање од 10 одсто отпадних вода.

"Нерешавање проблема из ове области доводи до загађења свих наших медијума животне средине и ваздуха и подземних и надземних вода и земљишта, а самим тим и нашег здравља", каже помоћник министра заштите животн средине Филип Абрамовић.

На здравље становништва свакако утиче и неконтролисано бацање посебних токова отпада, због чега је и уведена еколошка такса по систему загађивач плаћа, како би се стимулисала рециклажа. Прошле године у државну касу од еко таксе слило се око седам и по милијарди динара.

За ову годину требало би да се од еко такси наплати 10 милијарди динара, што је скоро два пута више него што је буџетом предвиђено за животну средину. Држава дугује рециклерима накнаду за прерађени отпад.

"Рециклери потражују од државе део за 2015. годину, за 2016. и комплетну 2017. годину. Проблем је што не знамо ни кад ћемо се наплатити", истиче Никола Егић из Удружења рециклера Србије.

У Србији се рециклира мање од десет одсто отпада, у Хрватској око 20 одсто. 

"Средства, када хоћете радити било шта у животној средини, морају тачно бити назначена од кога узимате и њему морате да враћате та средства", каже саветник за животну средину Хрватске Виктор Симончић.

У Словенији се издваја преко 300 милиона евра за животну средину, шест пута више него у Србији.

"Словенија је у прошлој години званично по статистичким подацима, 61 одсто комуналног отпада слала у рециклажу. То је, ако упоредите са осталим земљама ЕУ, у самом врху", напомиње Филип Кокаљ са Машинског факултета Марибор.

У многим земљама одлагање отпада на депоније је забрањено а издвајања из буџета за животну средину су и до шест одсто БДП-а.