"Родно (не)сензитивни језик одсликава односе моћи"

Признаје да је раније мислила да то није важно и да јој се чинило као "замајавање", јер се прича о неважним ствари док се важне ствари пропуштају, а данас сматра другачије.

"Ако је у језику нормално да се каже чистачица, а није нормално да се каже директорка или министарка, то значи да је женама затворен пут да буду министарке и директорке. Према томе, зашто би ми језиком стварали утисак да су те функције за жене недоступне", каже Локарева за Танјуг.

Питања усклађивања породичног живота и посла, сматра, треба постављати и мушкарцима јер, како каже, и они имају породицу.

"Изненадили бисте се колико је политика нехуман посао, ако имате породицу. И мушкарци имају породицу, и они имају децу. Па и они треба да буду очеви, то је важно питање, али га треба поставити и једном и другом полу. Да се очекује од политичара да буде отац, барем онолико колико се очекује од жене да буде мајка", додала је Локарева.

Локарева оцењује да се сада налазимо на прекретници и да је број жена у политици порастао, али напомиње да њихова моћ није постала једнака том броју.

На питање какво би друштво било са већим учешћем жена у политици, Локарева одговара: "Погледајте Шведску, Финску, Данску, па ћете видети какво би то друштво било. Десет пута боље него ово наше".

Према индексу родне равноправности ЕУ, жене су достигле 66 одсто онога што мушкарци имају, за две године је ту, каже, забележен помак за два одсто, али ако се иде тим темпом може се, поручује, врло лако израчунати када ћемо стићи до равноправности.

Ситуација на Балкану је по том питању драматична каже она и додаје да би регион био на нивоу Шведске и Данске да се то мерило у време социјализма, али су се, каже, показатаљи знатно погоршали због ратова, промене система и неолибералног капитализма.

Када је реч о знању, жене у региону су на истом нивоу као оне у европским земљама, међутим, указује да је запосленост жена драматично лошија јер је велика економска криза.

"Имамо 'феминизарно' сиромаштво, мање запослених жена него што то имају развијене европске земље, а били смо далеко испред. Код нас су се ствари промениле у економској и социјалној сфери нагоре. Оно што охрабрује, где смо ми ту на Балкану бољи од европског просека, то су жене на функцијама одлучивања", рекла је Локарева.

Локарева објашњава да су се за то питање жене међусобно удружиле и данас у региону постоје квоте у законима које су довољно јасне "да нас држе на површини".

Србија не само да не заостаје него је боља од европског просека по питању представљености жена у политичким структурама, каже Локарева, али објашњава да то није дошло "преко ноћи" већ су се жене десет година бориле да се ствари промене.

На панелу Жене као субјекат, а не објекат родне политике" који је у Београду организовао "CEE Gender Network", учесници су констатовали да су за родну равноправност потребни и мушкарци.

Локарева објашњава да се никада ништа у друштву није променило на боље за жене ако мушкарци нису на то пристали, или још боље, ако нису били њихови савезници.

Сматра да жене немају довољно мушкараца савезника на позицијама моћи, а да је такозавним обичним мушкарцима свеједно да ли их представља способна политичарка или политичар.