Каква је судбина заплењених животиња – од папагаја до лавова

У акцији Министарства заштите животне средине протекле недеље решена је судбина два мрка медведа, који су заплењени у околини Србобрана. Медведи су после боравка у београдском зоолошком врту смештени у једно специјализовано немачко прихватилиште. Ипак, проблем смештаја за десетине животиња и птица које су заплењене на граници или одузете од власника, тек треба да буде решен.

Макаки мајмуни, лав, папагај ара. Њихово станиште свакако није у Србији, али су пронађени на Хоргошу, у близини Новог Пазара, у Сурчину.

Десетине птица и животиња сваке године буде заплењено или одузето од власника. Међутим, нема много избора где би све оне могле бити смештене: Једно место је зоолошки врт у Београду, а други је зоолошки врт на Палићу.

Директор београдског зоолошког врта објашњава да их због недостатка места најчешће чувају до годину дана.

"Од крупнијих су стигли медведи о којима се прича протеклих дана, стизали су и вукови у неколико наврата. У сваком тренутку ми имамо између 50 и 70 животиња из министарства, које бораве код нас у врту", каже директор београдског зоо-врта Србољуб Алексић.

О судбини ових птица и животиња одлучују у Министарству заштите животне средине. Немају прецизне податке колико животиња је одузето за годину дана, али кажу да за њих траже најбрже решење.

"Покушавамо те неке велике животиње које не можемо дуго да држимо преко међународних организација које нам на све начине помажу да их смештамо у специјализована прихватилишта за те врсте. Тако смо пре неколико година запленили лава и лавицу у једном илегалном зоо-врту у непосредној близини Новог Пазара и те лавове смо после неколико месеци сместили у прихватилиште за велике мачке у Јужноафричкој Републици", објашњава Јасмина Јовић, в. д. помоћника министра сектора за заштиту природе и климатских промена

Где сместити птице, а још важније – крупне дивље животиње, одговор би требало да да Закон о заштити природе.

"Ми смо склони да донесемо пропис, а да не размишљамо да ће он некада стварно и да се спроведе. Није довољно прописати да ће се дивље животиње одузимати ако их неко држи, а не сме да их држи. Потребно је предвидети неке инфраструктурне елементе за решавање тог проблема. Конкретно потребна су прихватилишта за те дивље животиње", указује директор "Орке" Елвир Буразеровић.

Док Србија не добије ово прихватилиште, и даље су једина опција зоолошки вртови. Из њих тек понеки заштићени примерци буду враћени у природу, док за сада већина животиња бољи живот тражи у иностранству.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.