Лоша демографска слика – могу ли се ублажити негативни трендови?

Демографску слику општине Црна Трава можда најбоље илуструје слика школе у селу Брод. Шездесетих година прошлог века, ту школу похађало је 280 ученика. Већ петнаестак година у школску клупу није сео ниједан ђак.

"Свако је ишао трбухом за крухом, тамо где му је боље – тамо је и отишао. Тако да је ова школа остала потпуно празна и она је пала, али ми ћемо сад поднети један захтев Министарству јер чујем да се на свим странама отварају школе и за по једног ученика. Ми имамо сада три, а наредне године ћемо имати петоро", каже Ранђел Николић Лале, мештанин села Брод.

Како вратити живот у места попут Црне Траве или Гаџиног Хана, где је просечна старост становништва више од 50 година, и где готово да нема демографске будућности?

Мирјана Рашевић из Центра за демографска истраживања истиче да је то јако тешко питање због тога што су они популационо урушени.

"Ми сад радимо ревизију стратегије и у оквиру тога предвиђамо мере и активности за активирање саме локалне самоуправе у сфери подстицања рађања, али ја мислим да је у тим срединама пре свега битно реализовати концепт активног и здравог старења", каже Рашевићева.

Статистика је неумољива – на девет рођених умре 14 људи. Тако сваке године Србија изгуби 35–38.000 људи.

Последњи пут, природни прираштај био је позитиван 1991. године.

"Данас млади инсистирају на тешко остваривим предусловима за рађање. То су материјална, психолошка сигурност и квалитетни партнерски односи", напомиње Мирјана Рашевић.

Министарка без портфеља задужена за популациону политику Славица Ђукић Дејановић каже да трендови упозоравају и да је због тога на добром путу активност Владе да се популационом политиком и пронаталитетним мерама држава бави што је могуће интензивније и шире.

"Те мере су врло конкретне – од финансијске подршке породици, до боље финансијске подршке за свако новорођено дете и низа других мера", наводи Ђукић Дејановићева.

У наредних петнаестак година предвиђа се да ће 70 посто становништва живети у градовима – старих ће бити све више, а радно способних све мање.

Ако је за утеху, слични трендови су и у Европи.

Демографи процењују да ће 2050. године просечна старост Европљана бити 50 година. Они ће чинити свега седам одсто светског становништва.