Српско коло на Унесковој листи нематеријалног културног наслеђа

Традиционална српска народна игра коло уписана је на Унескову репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства, објавио је Етнографски музеј на свом сајту.

Одлуку о упису кола на Унескову листу донео је 7. децембра 2017. године Међувладин комитет за очување нематеријалног културног наслеђа, на свом 12. редовном заседању које се одржава на острву Чеџу, у Јужној Кореји.

Коло је најраспрострањенија игра на територији целе Србије, а поред српског православног становништва, које га сматра обележјем националног идентитета, изводе га и друге етничке и конфесионалне заједнице.

Најстарије верзије моравац и кукуњеш забележене су на територији централне Србије у другој половини 19. века.

"Упис елемента на Унескову листу значајан је не само због тога што ће овај сегмент нематеријалног културног наслеђа постати међународно видљивији, већ и због тога што ће различите заједнице јасније увидети да деле заједничко наслеђе, подстаћи их да у већој мери комуницирају и буду спремне да учествују у заједничким активностима, програмима и пројектима за очување и преношење елемента", наводи Етнографски музеј на свом сајту.

Такође, како се наводи, упис елемента његовим носиоцима, а нарочито младим људима, омогућава да схвате важност сопствене традиције и да се посвете очувању елемента и сопственог нематеријалног културног наслеђа.

О активном присуству кола, што је један од важних критеријума које је потребно испунити за упис на Унескову листу, сведочи велики број формалних и неформалних едукативних програма који се организују у институцијама културе и бројне манифестације на којима се коло изводи као део званичних тaкмичарских и ревијалних програма.

Коло се изводи и као спонтана активност окупљених учесника, као што је на саборима у Гучи и у Тополи, али и на приватним прославама – свадбама, рођењима, крштењима, прославама пунолетства, матурама.

За препознавање значаја кола у друштву, као и за његово вредновање као дела живе играчке праксе у Србији, од посебног значаја је чињеница да је учење основних елемената игре део формалног система образовања.

Едукација о колу је укључена у програме музичког и физичког васпитања за основне и средње школе, а врло често је присутна и у вртићима.

На нивоу високог образовања, оно је предмет проучавања не само образовних и научних институција које се баве изучавањем традиционалних народних играчких и музичких форми, већ и оних институција које образују будуће стручњаке за рад у школама и рад са младима.

"Ипак, преношење у оквиру породице, на приватним окупљањима и кроз вршњачку едукацију је доминантан начин преношења елемента. Као део породичних и приватних окупљања, извођење кола је заједничка активност, у којој учествују сви чланови домаћинства, од најмлађих до најстаријих, те се знања и вештина играња кола преносе кроз непосредно учествовање, у оквиру породице, сродника, заједнице, међу вршњацима", наведено је на сајту Етнографског музеја.

Процедура за упис на Унескову листу покренута 2015. године

На основу одлуке Националног комитета за нематеријално културно наслеђе у децембру 2015. године, започета је процедура за упис кола, која је у Национални регистар уписана у јуну 2012, под називом коло у три, коло у шест, на Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства.

Центар за нематеријално културно наслеђе при Етнографском музеју у Београду припремио је, у складу са постављеним стандардима у погледу садржаја и техничких карактеристика, номинацијски досије који је у марту 2016. године Министарство културе упутило у процедуру усвајања.

Досије је припремљен у сарадњи са предлагачима елемента за Унескову листу, Факултетом музичке уметности; Ансамблом традиционалних игара "Коло" и Центром за истраживање и очување традиционалних игара Србије.

Израда номинацијског досијеа остварена је уз учешће појединаца, локалних заједница, институција, невладиних организација, стручних удружења, који су кроз прикупљање и потписивање писама сагласности, обезбеђивање видео или фото документације, активно допринели изради номинацијског досијеа.

број коментара 4 пошаљи коментар
(четвртак, 07. дец 2017, 14:03)
anonymous [нерегистровани]

Slabo u poredjenju sa komšilukom.

Lepa vest, ali ako pogledamo da imamo uknjižena svega dva dobra, a Hrvatska recimo 15, a tamo su zaštitili i Bećarac, popularnu Sremsku muziku koja podjednako i nama pripada. U pojedinim Vojvodjanskim mestima postoje takozvani Vertepi, to su najčešće dečaci koji maskirani u Srpske vitezove idu za Badnje veče od kuće do kuće i recituju pesmice, a domaćini ih daruju slatkišima i novcem. Trebalo bi ozbiljnije da se pozabavimo ovim pitanjem, a i RTS kao medijski javni servis treba da podrži jaču kampanju za zaštitu ostalih materijalnih i nematerijalnih dobara zemlje, dok to ne učini neko pre nas.

(четвртак, 07. дец 2017, 13:10)
anonymous [нерегистровани]

Kolo ili Oro

Kolo ili oro kao i pevanje u dvoglas (zenski i muski vokal) su najstariji oblici i zabave i uopste scenskog nastupa kod svih slovena.

(четвртак, 07. дец 2017, 11:37)
anonymous [нерегистровани]

Folklor i ostalo

Nas folklor je veoma raznovrstan Samo ga malo cenimo. Secam se kako je neko nas pricao kako su posle rata prosli na nekom takmicenju. Naravno onda su o nama jos manje znali i potcenjivali nas I kaze covek izadju Spanci i odusevljenje. No kako vreme odmice Spanci jedno pa jedno a nasi da ne nabrajam sta su sve prikazali tako da je odusevljenje bilo nevidjeno. Uspeh ogroman

(четвртак, 07. дец 2017, 11:27)
anonymous [нерегистровани]

Ima nas narod

Imamo mi sta da prijavimo Unesku a i da pokazemo turistima samo malo vise angazovanja