Српско коло на Унесковој листи нематеријалног културног наслеђа

Одлуку о упису кола на Унескову листу донео је 7. децембра 2017. године Међувладин комитет за очување нематеријалног културног наслеђа, на свом 12. редовном заседању које се одржава на острву Чеџу, у Јужној Кореји.

Коло је најраспрострањенија игра на територији целе Србије, а поред српског православног становништва, које га сматра обележјем националног идентитета, изводе га и друге етничке и конфесионалне заједнице.

Најстарије верзије моравац и кукуњеш забележене су на територији централне Србије у другој половини 19. века.

"Упис елемента на Унескову листу значајан је не само због тога што ће овај сегмент нематеријалног културног наслеђа постати међународно видљивији, већ и због тога што ће различите заједнице јасније увидети да деле заједничко наслеђе, подстаћи их да у већој мери комуницирају и буду спремне да учествују у заједничким активностима, програмима и пројектима за очување и преношење елемента", наводи Етнографски музеј на свом сајту.

Такође, како се наводи, упис елемента његовим носиоцима, а нарочито младим људима, омогућава да схвате важност сопствене традиције и да се посвете очувању елемента и сопственог нематеријалног културног наслеђа.

О активном присуству кола, што је један од важних критеријума које је потребно испунити за упис на Унескову листу, сведочи велики број формалних и неформалних едукативних програма који се организују у институцијама културе и бројне манифестације на којима се коло изводи као део званичних тaкмичарских и ревијалних програма.

Коло се изводи и као спонтана активност окупљених учесника, као што је на саборима у Гучи и у Тополи, али и на приватним прославама – свадбама, рођењима, крштењима, прославама пунолетства, матурама.

За препознавање значаја кола у друштву, као и за његово вредновање као дела живе играчке праксе у Србији, од посебног значаја је чињеница да је учење основних елемената игре део формалног система образовања.

Едукација о колу је укључена у програме музичког и физичког васпитања за основне и средње школе, а врло често је присутна и у вртићима.

На нивоу високог образовања, оно је предмет проучавања не само образовних и научних институција које се баве изучавањем традиционалних народних играчких и музичких форми, већ и оних институција које образују будуће стручњаке за рад у школама и рад са младима.

"Ипак, преношење у оквиру породице, на приватним окупљањима и кроз вршњачку едукацију је доминантан начин преношења елемента. Као део породичних и приватних окупљања, извођење кола је заједничка активност, у којој учествују сви чланови домаћинства, од најмлађих до најстаријих, те се знања и вештина играња кола преносе кроз непосредно учествовање, у оквиру породице, сродника, заједнице, међу вршњацима", наведено је на сајту Етнографског музеја.

Процедура за упис на Унескову листу покренута 2015. године

На основу одлуке Националног комитета за нематеријално културно наслеђе у децембру 2015. године, започета је процедура за упис кола, која је у Национални регистар уписана у јуну 2012, под називом коло у три, коло у шест, на Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства.

Центар за нематеријално културно наслеђе при Етнографском музеју у Београду припремио је, у складу са постављеним стандардима у погледу садржаја и техничких карактеристика, номинацијски досије који је у марту 2016. године Министарство културе упутило у процедуру усвајања.

Досије је припремљен у сарадњи са предлагачима елемента за Унескову листу, Факултетом музичке уметности; Ансамблом традиционалних игара "Коло" и Центром за истраживање и очување традиционалних игара Србије.

Израда номинацијског досијеа остварена је уз учешће појединаца, локалних заједница, институција, невладиних организација, стручних удружења, који су кроз прикупљање и потписивање писама сагласности, обезбеђивање видео или фото документације, активно допринели изради номинацијског досијеа.