Елаборат о обезбеђењу – потреба или додатни трошак?

Ако у фирми имате физичко обезбеђење, велике су шансе да од 16. децембра будете у прекршају, уколико нисте направили елаборат о обезбеђењу који захтева Закон који тада ступа на снагу. Можда то делује као додатна администрација али стручњаци кажу да би такав документ заправо могао фирми да уштеди доста новца, за почетак, законски прописану казну.

"Камера снима, и ако се програмира нпр. да неко 10 минута није подигао кофер, одмах се алармира служба обезбеђења и долази да провери тај кофер", објашњава Слободан Максимовић из ПКС.

Како се у маси препозна сумњиви пакет или сумњиво понашање у неком јавном објекту, то је питање процене ризика. За такву процену потребно је имати квалификовано обезбеђење, а по новом Закону о приватном обезбеђењу, та квалификација се не признаје ако је не прати елаборат који је написао лиценцирани стручњак, такозвани менаџер ризика. Рок за израду и усвајање је 16. децембар. 

"До сада је то било препуштено појединцима, самозваним експертима који су на своју руку процењивали ризике а то се одражавало на степен безбедности. Сама чињеница да ће процена ризика да дефинише одређени ниво безбедности подразумева одређено оправдано улагање у безбедност, а преко тог је економски неоправдано", истиче Зоран Кековић са Факултета безбедности.

Објекте попут великих тржних центара, аутобуских станица, фабрика, спортских дворана и хала, али и објекте водопривреде, енергетике и саобраћаја, закон обавезује да ураде процену ризика. Колико су озбиљно схватили Закон?

"Доста њих није, сви чекају задњи моменат, а једна друга ствар, пошто је много ту државних институција, они нису буџетирали то јер су буџете правили пре ступања на снагу Закона и чекају сада нови буџет где ће предвидети та средства. Рок се неће испоштовати сигурно, е сад, колико ће инспекција МУП-а бити толерантна или не, они обично толеришу то ако сте ушли у процедуру па нисте још завршили", каже Слободан Максимовић из Привредне коморе Србије. 

Документ има пре свега превентивну улогу. У њему су побројани ризици и опасности, али и мере чија ће примена умањити последице ванредне ситуације или штетног догађаја. Да ли се Закон спроводи провераваће МУП.

"Казна је за правно лице прекршајна у износу од 50.000 до 500.000 динара уколико нема овај акт о процени ризика или уколико га не ажурира једном у три године. Циљ министарства је да се закон о приватном обезбеђењу у пуној мери примени и да превентивно делујемо у том смеру, а не репресивна сврха", објашњава Наташа Игњатовић из МУП-а. 

Слободан Максимовић из ПКС-а каже да је на пример "Лидл", који тек ради своје објекте, урадио процену ризика.

"Странци боље знају законе наше од нас и врло су ажурни", напомиње Максимовић. 

Иста обавеза чека банке и друге финансијске институције. Дат им је рок да се прилагоде новим прописима – до краја следеће године. На израду елабората, каже се, да не треба гледати као на нови трошак јер доброј, стручној процени, резултат је често смањење трошкова обезбеђења.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

субота, 04. мај 2024.
20° C

Коментари

Prodajem
Ако пронађете ову новчаницу одмах идите код нумизматичара
C.T. Toraksa
Поштујте правила пре давања крви на анализу
Adaptacija
„Буђење пацова“ – ново рухо филмског класика Живојина Павловића
slobodan izbor ishrane
Главни град Финске избацује месо како би заштитили климу, осим у ретким изузецима
Prijava za kviz Slagalica
Пријавите се