У процесу реституције разматра се и супституција

Од 1870. године породица Буњак имала је имање. Век касније, имовина им је одузета. После 25 година борбе не желе обештећење, што предвиђа Закон о реституцији, већ имовину у вредности одузете.

"Није у реду да се обештећење, новчано, стави на терет свих грађана Србије као и нас самих потражилаца, што би значило да ћемо ми сами себи исплаћивати имовину, а постоји много неписане државне имовине коју нико не користи а која може да се врати", каже потражилац у реституцији Нада Буњак.

Отуда и ранији предлог Мреже за реституцију да се Закон о реституцији измени и тако смањи или укине новчано обештећење. Да се, као за цркве и верске заједнице, уведе супституција. Подсећају да Републичка дирекција за имовину има слабо попуњену базу података са тек 130.000 јединица непокретности, а да је у Србији, рецимо, више од 18 милиона катастарских парцела.

"То највише штети држави. У исто време наравно да многи имају користи од те имовине, зато је и узурпирају или је користе по неким бенефицираним условима, а нама у реституцији је изузетно важно да што више те имовине послужи за супституцију – зато ће се онда кроз реституцију и супституцију вратити у приватну својину, постати приватна својина и на тај начин обезбедити стабилне дугорочне приходе за буџет", каже Миле Антић из Мреже за реституцију.

И док се чека да Влада донесе коефицијент за обештећење, истовремено се, како за РТС открива Министарство финансија, разматра и супституција. У међувремену, Министарство утврђује реални коефицијент за обештећење.

"Са становишта заштите својинских права и макроекономске стабилности, Министарство финансија је сагласно са супституцијом као једним од видова накнаде (обештећења) у поступку реституције", каже се у саопштењу Министарства финансија.

Процењена вредност имовине која је одузета је 13,6 милијарди евра. Максимум који држава може да плати су Законом прописане две милијарде.