Свињокољ – традиција и повод за дружење у околини Пожеге

У Чолићима по традицији крај новембра је време за свињокољ. Тим поводом многа угашена домаћинства оживе, а такав је случај и код Милутина у Врањанима.

"Што ми можда тамо некима на западу не можемо објаснити, али то је нешто што је наше и ми ћемо се трудити да задржимо што дуже. Ја сам то, на пример, пренео на синове, видим да они позивају своје другаре", прича Милутин Чолић.

Месар Зоран Матић каже да је са "посечењем" свиња у ужичком крају почео пре месец дана, а посла ће имати до Нове године.

"Људи су махом старији људи, али имају наследнике који им долазе, обезбеђују им то. Већином сами узгајају", сматра Зоран.

Ветеринар Срђан Брмбота каже да поједини домаћини ризикују, избегавајући да прегледају месо .

"Без обзира да ли је то мала или велика животиња, преносиоци болести су глодари, тако да и мало прасе може да буде заражено", истиче Срђан Брмбота, ветеринар из Пожеге.

Чолићи никада не ризикују. Тек када се увере да је месо без трихинеле, онда почиње дружење са пријатељима и обавезни хајдучки ћевап на пожешки начин.

"Хајдучки ћевап се у Гучи спрема три, четири сата, пет, човек падне у несвест од глади, док то буде сервирано. Наш хајдучки ћевап од почетка ложења ватре, до сервирања 25 минута", прича Саша Буљугић, привредник из Пожеге.

"Морам да напоменем да смо прешли 2.200 километара данас да дођемо овде да једемо овај хајдучки ћевап", каже Младен Ђурић, информатичар из Пожеге.

Већи део меса се суши, али бројно друштво до касно у ноћ за хајдучки ћевап потроши и по четрдесетак килограма меса. Домаћини не жале, кажу да је то суштина традиције и повод за дружења.