Ове године убијено 26 жена у породичном насиљу

"То јесте мање од прошле године и поражавајућег и најтежег скора који смо имали - 36 жена које су изгубиле живот, али је неприхватљиво. Такође, имамо 3.424 пријављена кривична дела насиља у породици од 1. јуна до 15. новембра", рекао је Стефановић уочи Међународног дана борбе против насиља над женама.

Нагласио је да је од почетка примене Закона о спречавању насиља у породици, од 1. јуна до 15. новембра, полиција изрекла 10.504 хитних мера.

Та тема, истиче Стефановић, за нашу државу постала је веома важна и тврди да је предуго наше друштво одбијало да прихвати чињеницу да постоји породично насиље и насиље над женама, те да решавање тог проблема није посао неког другог, већ да је то обавеза сваког човека и сваке институције.

"Насиље над женама у оквиру партнерских односа представља злоупотребу моћи, раније се третирало као породични и приватни проблем, иако је то озбиљан друштвени проблем, који има несагледиве друштвене последице. То се дешава свакога дана, не с времена на време, потребно је да имамо јединствен и снажан одговор свих државних органа. Имамо нулту толеранцију према насиљу, желимо да заштитимо пре свега најрањивије друштвене групе", рекао је министар.

Наглашава да је Закон о спречавању насиља у породици, који је почео да се примењује од 1. јуна ове године озбиљан помак, чак један од најзначајнијих, јер, како сматра, реч је о превентивном закону, да би се увео нови приступ у раду, у смислу превентивне реакције полиције, пре извршења кривичног дела и заштите жртве.

"Тај закон јесте учинио да полицијски службеници добију већа овлашћења, али овај закон пре свега треба да скрене пажњу на велики број случајева насиља у породици, који су деценијама уназад били потискивали и које као друштво нисмо хтели да видимо. Та црна статистика никада није била на озбиљан начин сагледавана", тврди Стефановић.

Од почетка примене тог закона, од 1. јуна до 15. новембра, полиција је изрекла 10.504 хитне мере, наводи министар и каже да је, од тог броја, 7.095 је привемених мера забране учиниоцу да контактира жртву насиља, док је 3.409 мера удаљење учиниоца из стана.

"Само у јуну, током првог месеца примене тог закона, изречена је 1.721 хитна мера, док их је у августу било чак 2.219. Статистика показује колико је проблем озбиљан, а применом закона и охрабривањем жртава чинимо да добију снагу да се обрате државним органима, да пријаве насиље ком су изложене и органи онда да законски реагују. Мере су, верује, учиниле и помогле да се жене, кажем жене, јер су најчешће жртве, да спречимо да трпе континуирано насиље, и да спречимо фаталне исходе", рекао је министар.

Нажалост, констатује да постоје "звери" које никакве законске мере неће спречити да спроведу своје намере, али и да мора да се делује на свест читавог друштва, да сви схате да њихово ћутање једнако доприноси тешком положају жртве.

"Очекујемо да сви они који имају сазнања, да то и пријаве, да укажу на то, а оволико повећан број пријава, није резултат да имамо повећано насиље, већ храбрије жене које се одлучују да пријаве насиље. Нису пре имале довољно поверења, ни у полицију, ни у тужилаштво плашиле су се да та пријава неће заврсити никаквим позитивним исходом, него да ће насилник имати само више мотива да буде насилан", истакао је Стефановић.

Фокус рада МУП-а, заједно са НВО, биће оснаживање жена у руралним подручјима да пријаве насиље, зато што се схватило да су у тим подручјима жене економски зависније од мушкарца, те да су то, према речима министра, средине у којима се некад десавају најтежа кривична дела, јер владају стереотипи да је то ствар те породице, уверење да је то приватна ствар и да у то не треба нико да се меша, и када полиција сазна за то, обично је већ касно.

"Желимо да охрабримо свакога да пријави и да поручимо јасно женама да није срамота пријавити насилника, него је срамота бити насилник и вршити насиље над женама. То јасно поручујемо", рекао је Стефановић.

Открива да МУП завршава израду апликације која ће почети да се примењује почетком следеће године и која ће свим полицијским службеницима омогућити увид у комплетне податке о насилницима.

"Са овог скупа, уочи Међународног дана посвећеног борби против насиља, наша обавеза је да их учинимо снажнијим и сигурнијим, њихова борба није њихова, него је наша", сматра министар.

Заменица шефа Делегације ЕУ у Србији Матеја Норчич-Штамцар нагласила је да су жене и девојке унутар и изван ЕУ и даље суочене са насиљем, као и да су широм света, жене и девојке и даље жртве физичког насиља у својим домовима, сексуалне и економске експлоатације, злостављања на улици, послу, интернету, током спортских активности, силовања, сакаћења, принудних радова.

"Свака трећа жена у ЕУ доживела је неки облик родно заснованог насиља. Не можемо да занемаримо огромне последице које то оставља на породице, заједнице, економију. Заједно морамо и можемо да учинимо више како бисмо елиминисали сваки облик насиља", рекла је Норчич-Штамцар.

Износи статистику по којој је безмало 25 одсто жена у ЕУ од 15. године живота било жртва физичког или сексуалног насиља од стране партнера, да више од 25 одсто европљана охрабрује сексуални однос без пристанка, више од 20 одсто њих сматра да жене често измишљају или преувеличавају да су злостављане и силоване.

"Жртве насиља често не пријављују злочин, очевици не реагују и заједно морамо да се боримо против тих проблема и стереотипа, као и да покажемо да је насиље над женама неприхватљиво и да га нико неће толерисати", наглашава Норчич-Штамцар.

Не могу се игнорисати нестали због Спасића

Подршка породицама несталих и киднапованих на Космету и њиховом удружењу нема никакве везе са биографијом председника Удружења Симе Спасића, поручује министар унутрашњих послова Небојша Стефановић.

Стефановић је, на питање какву поруку државни врх шаље када се састаје са Спасићем, рекао да су породице киднапованих и убијених са КиМ одабрале да се окупљају око Удружења и не могу се сви ти људи и њихови проблеми игнорисати само зато што је њихов председник починио неко прекршајно или кривично дело у свом животу.

"И када се са њима разговара ни на који начин се не подржава Симо Спасић. Нико од нас ни на који начин не стоји иза тога, али када се ради о породицама које су изгубиле своје најмилије и најдраже, о чијој судбини се врло мало зна, дужни смо да водимо рачуна о њима", рекао је Стефановић.

Стефановић додаје да му је жао што други у нашем друштву нису имали превише слуха да помогну организације које се тичу прогнаних и расељених Срба, као и ратних злочина почињених над Србима, као што то чине представници актуелне власти.

"Некако је то остављено једној или двема организацијама, на милост и немилост, да ли ће неко скупити неки динар да помогне, наравно поред онога што раде влада, Тужилаштво за ратне злочине...", рекао је Стефановић.

Свакако да нико не подржава насиље против жена, нагласио је министар и подсетио да је влада, конкретним потезима, показала да у потпуности посвећено ради на томе да сузбије насиље над женама.