Како ублажити последице елементарних непогода?

У последњих десетак година штета од поплава, суша, пожара и земљотреса у Србији је неколико милијарди евра. Да ли је и колико друштво постало отпорније на природне непогоде? На Конференцији - Инвестирајмно у отпорност друштва, указано је на то да постоји напредак, али и да много тога још треба да се уради јер ће, тврде стручњаци, регион Југоисточне Европе и у наредним годинама бити погођен климатским променама и природним непогодама.

Поплаве 2014. године погодиле су петину становништва, а материјална штета је процењена на милијарду и 700 милиона евра. Национални план за деловање у случају природних катастрофа усвојен је тек након поплава.

У Скупштини ће се ускоро наћи и закони о смањењу ризика од катастрофа у управљању ванредним ситуцијама и о китичној инфраструктури.

"Сет ових закона има пре свега жељу да се у сегменту превентивног размишљања у локалним заједницама ствари промене, да много више радимо кад се ништа не дешава, да се припремамо за године које долазе и за ванредне ситуације које долазе", каже Предраг Марић из Сектора за ванредне ситуације МУП-а Србије.

"Сваки човек мора знати да ако постоји нека претња његовој згради или регији где живи да буде спреман како ће реаговати ако се немили догађај заиста и оствари", каже Славица Ђукић Дејановић, министарка без портфеља.

Програм Уједињених нација за развој уложио је од 2014. године 15 милиона долара у отклањање последица поплава и изградњу система за бољи одговор на природне катастрофе.

"Радимо на инвестирању капацитета општина да оне буду паметније и да буду спремније за разне катастрофе и за разне изазове 00 05 06имамо велики број пројеката у 40 општина у Србији", каже Стелиана Недера из Програма Уједињених нација за развој.

У Краљеву и још 17 градова и општина слива Западне Мораве више од хиљаду грађана прошло је обуку прве помоћи, противпожарне заштите и поступања у ванредним ситуацијама.

"Поучени искуством земљотреса, после тога и поплава и клизишта и пожара у Краљеву схватили смо да морамо да се вратимо систему цивилне заштите какав је постојао у нашој држави нажалост који је био у претх деценијама запуштен", каже Здравко Максимовић из Одељења цивилне заштите Краљево.

Стручњаци упозоравају да поплаве и суше нису једини ризик с којим се Србија суочава - 30 одсто територије је под ризиком од клизишта, а ту су и град, ледене олује, и могући земљотреси.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.