Триван: За сада нема опасности од антибиотика у Сави

"Ми смо не само сада него и претходних година налазили трагове антибиотика, то сами продукујемо и избацујемо у отпадне воде. То је питање и за лекаре и пољопривреду. Сава је само последица, а треба да се запитамо колико и како користимо антибиотике у медицини, колико их користимо у производњи хране, у гајењу стоке...", рекао је Триван новинарима.

Министар је навео да Агенција за животну средину прати мерења и да су ти подаци јавни.

"За сада нема ничега што би било забрињавајуће, било какав податак који буде алармантан ми ћемо о томе на првом месту обавестити јавност", рекао је Триван.

Иначе, данас је расписан јавни позив локалним самоуправама, јавним и приватним предузећима, организацијама цивилног друштва и научноистраживачким институцијама, како би осмислиле иновативне начине за смањење емисије гасова са ефектом стаклене баште и борбу против климатских промена.

Министар Триван је рекао да ће на тај начин иновативне идеје помоћи да се Србија прилагоди климатским променама.

"То је важно, јер је немогуће да се без једног центра пројектује скуп мера свега онога што спада под климатске промене. Ово је покушај да играмо тимски, мислим да је Србије земља креативних људи, а конкурс је отворен за све", рекао је Триван.

Додаје да у тренутку када се "у нашој цивилизацији све ломи на питањима заштите животне средине", такви пројекти могу да изврше реформу начина размишљања у свим областима друштва.

Он је нагласио да су у буџету за следећу годину планиране озбиљне акције пошумљавања.

"Србија је негде овај начин борбе против климатских промена заборавила. У Београду смо спровели експерименте, где смо у последњих пет година успели да пошумимо 700–750 хектара нових површина и нема разлога да Србија то не ради", рекао је Триван.

Министар је рекао да су велики проблем шумске крађе, са којима се Србија суочава деценијама.

"Питање је инспекције која се бави тиме, то није наша надлежност, али нас то неће спречити да будемо на терену и да се тиме бавимо. Највише бих апеловао на грађане да обавештавају полицију када тако нешто виде, а ми ћемо се заложити за драконске казне када су шумске крађе у питању", закључио је Триван.

Заменица сталне представнице програма УН за развој Стелијана Недера навела је да ће тај пројекат помоћи министарству да начини велики помак у области заштите животне средине.

Јавни позв расписан данас део је петогдишњег пројекта "Локални развој отпоран на климатске промене" који се састоји од два дела, изазов Отворених података и изазов иновативних решења.

Од оних који се пријаве очекује се да понуде софтверска, техничко-технолошка решења и бизнис модели који одговарају потребама и приоритетима локалних самоуправа, а предлози треба да се односе на енергетику, саобраћај, управљање отпадом, пољопривреду и слично.

Пројекат "Локални развој отпоран на климатске промене" спроводи Министарство заштите животне средине, програм Уједињених нација за развој УНДП, глобални фонд за животну средину ГЕФ, а партнери су и делегација ЕУ у Србији, Влада Краљевине Шведске, Влада Швајцарске.