Костић: Одбрана интегритета САНУ задатак сваког од нас

"Некомпетентност у амалгаму са антиинтелектуализмом, као последицом постмодерних нарација, уз кризу парламентарне демократије баш на 'крају историје', уводи нам неконтролисану плиму популизма, и код нас и у свету, од кога срећом нисмо изоловани, уз изливе често нејасно усмерене нетрпељивости, по таблиодним дневницима или друштвеним мрежама, као еманација скарадно схваћене једнакости од 140 знакова, о којој је барем када је наш народ у питању писао Стојан Новаковић, коме смо иначе посветили ову годину", рекао је Костић у својој беседи.

Приметио је да је САНУ данас нешто присутнија у друштву него раније, али и скренуо пажњу на "свесне или несвесне политичке злоупотребе Академије".

"У јавности се од САНУ најчешће тражи конкретно политичко одређивање према често не само дневним, већ и ефемерним догађајима. Пошто такво уплитање САНУ као целине готово по правилу није било делотворно, покушава се, са променљивим успехом, са уплитањем појединачних чланова, којима се одмах приписују афилијације које експлицитно или имплицитно укључују Академију, чак и када наши чланови инсистирају да су изнети ставови потпуно лични", рекао је Костић.

Други образац политичке злоупотребе Академије, Костић је назвао "Тројанским коњем" и истакао да веома често различите институције, па и појединци, траже да се реаговања изврше под плаштом САНУ, у којима, ако се и придруже, делују из другог плана заклоњени ауторитетом те куће.

"Одбрана интегритета САНУ задатак је сваког од нас. Исувише велики број појединаца и институција у неразумевању природе наше куће очекује да САНУ унисоним колективним гласом коментарише дневнополитичка збивања, по правилу са наруџбеницом да валенца таквог реаговања буде истоветна оној коју имају наручиоци и мишљење које очекују је у принципу у једнини и неодољиво подсећа на политичку платформу и фамозни демократски централизам", упозорио је Костић.

Понавља да је САНУ скуп појединаца са недвосмисленим отпором према сваком наметнутом једноумљу и да је уместо хорског усклађивања, које лако прераста у манипулацију и притисак, а надасве губитак критичког индивидуалног мишљења, потребно да САНУ одржава и охрабрује атмосферу конструктивног јавног деловања својих чланова.

"Као законом дефинисана највиша научна и уметничка установа, не бежећи нужно од сенке политике, ми нисмо, не желимо, нити имамо капацитете, једноставно не смемо да се понашамо попут какве политичке партије", сматра Костић и додаје да у актуелном политичком окружењу и у години избора нових чланова САНУ мораће чешће и чвршће да буду свесни тих постулата.

Указао је да су свесни да ће изостанак присуства САНУ бити означен као кукавичлук и ескапизам и да ће питање мере бити кључни изазов у години пред нама.

"Мера у којој ћемо комбиновати мудрост, онолико колико је имамо, са принципијелношћу и скрупулозном храброшћу, јер и наше године и друштвени положај чине евентуалне егзистенцијалне страхове излишним и смешним", додао је Костић.

"САНУ треба да активно учествује у креирању вредности и вредносних система у друштву"

Костић истиче да САНУ треба активно да учествује у политици одржавања и креирања вредности и вредносних система у друштву, посебно у сферама науке, уметности и образовања, промовише личности које су својим деловањем мењале не само пејсаж Србије, већ често и времена у коме су живеле, кроз меморијалне годишњице великим именима, као и кроз одређивање према значајним историјским датумима у покушају да не дозволи да нам други одређују и контролишу историју.

Примећује да је мало институција са таквим жаром, одговорношћу и инвенцијом учествовала у свакодневици овог друштва као Академија, о чему, како је додао, сведочи и један број неспоразума са извршним органима власти.

"Наша кућа покушава да промовише и стваралаштво актуелних чланова са једном, можда и наивном, идејом да младима у овој средини упутимо поруку да је овде и некад, али и овде и сада стваралаштво могуће и да се рад исплати", истиче Костић.

Сматра да "у егзистенцијалном мораторијуму у коме су се нашли млади, велики број је отишао и одлази, али оно што су делили и што су њихови родитељи временом прихватали било је убеђење да смо друштво у коме уложени рад појединца није ни у каквој корелацији са његовом економском, а поготову не са социјалном сатисфакцијом".

"Политичари различитих застава дали су, нажалост, допринос развоју таквог става", констатовао је Костић.

Председник САНУ је поменуо да ће се та институција у наредним годинама делом усредсредити на мултидисциплинарне синтезе критичних проблема и да се приближавамо тренутку када треба да се размишља о формирању неке врсте центра за стратешке студије САНУ, у коме би делом својих активности допринос давали постојећи одбори и компетентни појединци из САНУ и ван ње.

Сматра и да се чланови САНУ морају са више храбрости суочити са савременим, модерним феноменима попут нових видова уметности и ИТ технологија и да их евентуално укључе у токове својих активности.

"Иако се наравно нико не залаже да хрлимо у експерименте, исто тако не смемо дозволити да извесни знаци времена прихваћени као вредности у свету око нас исувише дуго чекају пред нашим вратима. У том случају ми смо ти који су превазиђени, ми смо ти који су на губитку. Традиција се ствара у континуитету и нестаје у његовим прекидима", оценио је Костић.

Костић се при крају своје беседе осврнуо и на улогу САНУ у неговању комуникације и сучељавања мишљења као "једне од ретких институција још увек очуваног угледа и неопходне екстериторијалности од различитих утицаја и притисака", којих, како каже, није било претходне три године.

"Као таква, она може и другим институцијама и појединцима да понуди и омогући простор за научно и уметничко разматрање проблема, као и да обезбеди суочавање наше средине са низом цивилизацијских дилема. Такав поступак није без опасности и отвара алтернативни простор манипулације, али ја верујем у мудрост наших чланова", закључио је Костић уверен да инструменти за реализацију свега претходно наведеног леже у редовним изборима за нове чланове у новембру следеће године.

Академик Љубомир Симовић каже да је једини задатак САНУ да на све националне, политичке и друштвене проблеме гледа с једне другачије стране него што је тачка политичких странака.

"САНУ треба да буде оно што каже њено име – Академија наука и уметности. Уз великане домаће науке и уметности, њени почасни инострани чланови били су Луј Пастер, Мендељејев, Сјенкијевич", истакао је Симовић. 

Академик Матија Бећковић рекао је да је било много оних који су заслужили да буду академици а нису.

"Али није било ниједног који је изабран а да није заслужио. Између тих полова, ево већ два века траје Академија", истакао је Бећковић. 

Прошлог месеца је почео предизбори процес и трајаће до следећег новембра. Сви избори у САНУ су значајнијни, али наредни посебно, рекао је председник САНУ, јер ће њихов исход у великој мери одредити кретање и енергију куће, барем у деценији пред нама.

На овај датум, 1841. године, основано је Друштво српске словесности, претеча наше највише научне и уметничке установе. 

У 176 година дугу историју Српске академије наука и уметности уписана су имена наших значајних научника и уметника. На њеном челу били су, између осталих, Јосиф Панчић, Јован Цвијић, Стојан Новаковић. Њихова имена угравирана су златним словима. Данас има 134 члана. На полицама библиотеке је више од милион наслова.

Прослави Дана САНУ присуствовали су министри Владан Вукосављевић, Младен Шарчевић, Славица Ђукић Дејановић, државни секретари Владимир Поповић, Татјана Матић, генерални секретар председника Републике Србије Никола Селаковић и други.

У уметничком програму текстове Иве Андрића, поводом 125 година од његовог рођења, читали су глумци Војислав Брајовић и Небојша Кундачина, млада виолинисткиња Дуња Каламир извела је мелодију из опере "Орфеј и Еуридика", а "Дитирамб за хор флаута" ансамбл "Лола класик" предвођен диригентом Љубишом Јовановићем.