Живот у Мердару – радна места спасила би куће у корову

Звоно са још незавршене цркве Светог Николе у Мердару чује се свакодневно са обе стране административне линије. Богомоља је саграђена од прилога мештана и дијаспоре, а ускоро од добротвора добија и 25 икона.

"Ми смо упорни и хоћемо да останемо ту. Овде народ нема пара али има јаре, има јагње, прасе. Гладни нисмо, али нам треба безбедност, путеви, а исто тако, да би се неко од млађих вратио, треба овде нешто да ради", рекао је председник Месне заједнице Мердаре Огњен Нешовић.

Седмочлана породица Кујовић из Матарове у јануару ће добити четврто дете. Иако незасполени, из краја нису отишли.

"Није безбедно ни да се деца играју у авлији. Пре неки дан старији је скроз пребледео, каже: 'тата, пуца се ту доле у потоку иза наше куће‘. Пре неко вече, увече око шест, тројица иду путем – 'добро вече, добро вече' и одоше ка Косову", прича Милорад Кујовић.

Троје деце Кујовићи свакодневно аутомобилом возе до школе. Има и оних који пешаче. Јовану треба пола сата да стигне од куће до школе. Има, каже, топле ципеле и не плаши се шуме.

"Имам два брата, један пуни 18 година у четвртак, а други има 16 година", додаје Јован.

Учитељица Жаклина Стојановић задовољна је ученицима и о њима има само речи хвале.

"Ово су добра деца, лепо васпитана. Сутрадан су добри ђаци и успешни студенти, али се, нажалост, овде ретко ко врати", каже учитељица.

Одмах после бомбардовања држава је у Мердару подигла 26 породичних кућа али и четири објекта за потребе полиције, амбуланте, месне заједнице и обданишта. Та четири објекта се, међутим, пуних 18 година не користе.

Стотине квадрата ураста у коров. Ни у новим кућама у Мердару готово да нема станара. Овде верују да ће их бити када буде и радних места.