Времеплов (20. новембар 2017)

1847. - Умро Јоаким Вујић, књижевник, преводилац и позоришни глумац
(Баја, 09. 09. 1772 - Београд, 20. 11. 1847)

1858. - Рођена Селма Лагерлеф, шведска књижевница, нобеловац
(Марбак, 20. 11. 1858 - Марбак, 16. 03. 1940)
Селма Отилија Ловиса Лагерлеф је рођена у породици која је дала неколико генерала, духовника и високих шведских државних функционера. Желећи да упозна стварни живот народа, након завршених студија посветила се педагошком раду. Као учитељица је радила десетак година и из тог периода потиче њен први роман "Геста Берлинг", који је изазвао велику пажњу критике. Шведски краљ, одушевљен њеним делом, доделио јој је стипендију коју је Селма искористила за путовање по Европи и Блиском истоку. Материјал прикупљен на овом путовању преточила је у романе: "Легенда о Христу", "Јерусалим", "У Даларнеу", "У Светој земљи"... Написала је и један од најлепших романа дечије књижевности "Сага о Нилсу Холгерсону". Нобелову награду добила је 1909. године, као признање њеном приповедачком раду, који је убраја у ред најеминентнијих стваралаца новије европске књижевности.

1868. - Умро Мирко Апостоловић - Узун Мирко, војвода, јунак Првог и Другог српског
устанка
(Брајковац, 1782 - Београд, 20. 11. 1868)

1872. - Будим и Пешта обједињени у један град

1874. - Рођен Бранислав Брана Цветковић, позоришни глумац, редитељ и књижевник, оснивач хумористичког позоришта "Орфеум", покретач "Политике за децу"
(Краљево, 20. 11. 1874 - Београд, 20. 11. 1942)

1894. - Умро Антон Григоријевич Рубинштајн, руски пијаниста, диригент и композитор
(Вихватинец, 28. 11. 1829 - Петродворец, 20. 11. 1894)

1910. - Умро Лав Николајевич Толстој, руски књижевник
(Јасна Пољана, 09. 09. 1828 - Астапово, 20. 11. 1910)

1914. - Умро Димитрије Туцовић, политичар и публициста, идеолог социјалистичког покрета у Србији
(Гостиље, 13. 05. 1881- Врапчево брдо, 20. 11. 1914)

1915. - Рођен Кон Ићикава, јапански филмски редитељ
(Мие, 20. 11. 1915 - Токио, 13. 02. 2008)

1923. - Рођена Надин Гордимер, јужноафричка књижевница, нобеловац
(Спрингс, 20. 11. 1923 - Јоханесбург, 12. 07. 2014)

1923. - Почела са радом фабрика "Икарбус - Прва српска индустрија аероплана, аутомобила и стројева Ковачевић и другови"

1925. - Рођен Роберт Кенеди, амерички политичар и државник
(Бостон, 20. 11. 1925 - Лос Анђелес, 06. 06. 1968)

1925. - Рођена Маја Михајловна Плисецка, руска балерина
(Москва, 20. 11. 1925 - Минхен, 02. 05. 2015)
Рођена у уметничкој породици, у којој је мајка била филмска глумица, а блиски рођак Асаф Месерер, дугогодишњи први солиста Балета Бољшој театра, Плисецка је одрасла уз позориште научивши од врсних педагога и балет-мајстора основе класичног балета и развивши свој свестрани играчки таленат. Прва солистичка улога Маше у балету "Шчелкунчик" Чајковског донела јој је признање критике и наклоност публике. У матичној кући, Бољшој театру остварила је улоге за памћење: Господарица бакарне планине у "Каменом цвету", Јулија у балету Прокофјева, Рајмонда у истоименом балету Глазунова, бравурозна Китри у "Дон Кихоту" и низ других. У Београду је гостовала два пута - 1964. у "Лабудовом језеру", а 1965. са ансамблом Бољшој театра и балетом "Легенда о љубави". Иако однегована на најчистијим традицијама класичне балетске игре, Плесецкаја је седамдесетих година прошлог века пожелела да игра другачији, модернији балет. Француски кореограф Ролан Пети поставио је специјално за њу балет "Смрт руже", а кубански кореограф Алберто Алонсо "Кармен свиту" у једном сасвим новом духу. Била је то револуција у најстаријем московском балетском театру. Уследила је интерпретација Ане Карењине на музику њеног супруга Родиона Шчедрина, за коју је Маја урадила кореографију. У време отварања бившег Совјетског Савеза према свету, постала је један од најзначајнијих амбасадора културе своје земље. Носила је ексклузивне моделе Сен Лорана, интерпретирала Бежарове балете "Болеро", "Изадора" и "Аве, Маја", а деведесетих година основала је балетски конкурс у Санкт Петерсбургу, који носи њено име.

1925. - Рођен Игор Леандров, новинар и публициста, заменик главног уредника Политичко-информативног програма Телевизије Београд, први уредник ТВ Дневника, помоћник директора ТВ Београд за програмска питања, начелник Одељења за студиј програма Радио-телевизије Београд
(Загреб, 20. 11. 1925 - 17. 03. 2015)

1929. - Рођен Александар Поповић, драмски писац и редитељ
(Београд, 20. 11. 1929 - Београд, 09. 10. 1996)

1936. - Рођен Стеван Баја Гардиновачки, позоришни, филмски и ТВ глумац, директор Драме Српског народног позоришта у Новом Саду
(Београд, 20. 11. 1936 - Нови Сад, 29. 06. 2011)

1938. - Рођен Тома Здравковић, певач
(Печењевце, 20. 11. 1938 - Београд, 30. 09. 1991)

1939. - Рођен Игор Мандић, књижевник и књижевни критичар
(Шибеник, 20. 11. 1939)

1939. - Рођен др Јанош Бањаи, књижевник и књижевни критичар, професор Филозофског факултета у Новом Саду и Сегедину и Филолошког факултета у
Београду, руководилац Катедре за хунгарологију, уредник Издавачког
предузећа "Форум", академик
(Суботица, 20. 11. 1939 - Нови Сад, 21. 02. 2016)

1941. - Рођен Живко Николић, филмски редитељ и сценариста
(Озринићи, 20. 11. 1941 - Београд, 17. 08. 2001)

1942. - Умро Бранислав- Брана Цветковић, позоришни глумац, редитељ и књижевник, оснивач хумористичког позоришта "Орфеум", покретач "Политике за децу"
(Краљево, 20. 11. 1874 - Београд, 20. 11. 1942)

1942. - Рођена Мередит Монк, америчка редитељка
(Њујорк, 20. 11. 1942)

1942. - Рођен Џозеф Бајден, амерички политичар, сенатор, потпредседник САД
(Делавер, 20. 11. 1942)

1943. - Формирано Земаљско антифашистичко веће народног ослобођења Санџака,
тим поводом 20. новембар обележава се као Дан Санџака

1945. - Почео Нирнбершки процес ратним злочинцима у Другом светском рату
(20. 11. 1945 - 01. 10. 1946)

1946. - Рођен Кирил (Владимир Михаилович Гундјајев), патријарх Москве и целе
Русије
(Лењинград, 20. 11. 1946)

1959. - Генерална скупштина Уједињених нација усвојила Декларацију о правима детета

1975. - Умро Франсиско Франко, шпански политичар и државник, диктатор
(Ферол, 04. 12. 1892 - Мадрид, 20. 11. 1975)

1997. - Умрла Станислава Пешић, позоришна, филмска и ТВ глумица
(Гроцка, 07. 06. 1941 - Београд, 20. 11. 1997)

1998. - Умро Ристо Бајалски, новинар, дописник "Политике" из Москве
(Стојаково, 07. 04. 1926 - Москва, 20. 11. 1998)

2003. - Умро Владимир Марјановић, атлетичар, скакач у вис и спортски радник
(Тарчин, 14. 05. 1931 - Београд, 20. 11. 2003)

2006. - Умро Роберт Алтман, амерички филмски редитељ
(Канзас Сити, 20. 02. 1925 - Лос Анђелес, 20. 11. 2006)

2006. - Умрла Зоја Чаушеску, румунски математичар, ћерка бившег румунског председника Николае Чаушескуа
(Букурешт, 01. 03. 1949 - Букурешт, 20. 11. 2006)

2007. - Умро Славко Симић, позоришни, филмски и ТВ глумац
(Врањево, 21. 07. 1924 - Београд, 20. 11. 2007)

2010. - Умро Недељко Шиповац, књижевник, академик
(Мостар, 12. 03. 1938 - Београд, 20. 11. 2010)

2011. - Умрла др Владанка Аћимовић Распоповић, професор Саобраћајног факултета у Београду, председник стручног савета Републичке агенције за телекомуникације
(Београд, 12. 04. 1951 - Београд, 20. 11. 2011)

2011. - Умро Серђо Скаљети, италијански дизајнер аутомобила
(Модена, 09. 01. 1920 - Модена, 20. 11. 2011)

2013. - Умро Примож Беблер, позоришни редитељ, управник Народног позоришта у Суботици и Малог позоришта "Душко Радовић" у Београду, уметнички руководилац Словенског сталног гледалишча из Трста
(Њујорк, 1951 - Нова Горица, 20. 11. 2013)

2014. - Умро проф. др Вукашин Дангубић, пнеумофтизиолог, пуковник, начелник Клинике за пулмологију Војномедицинске академије у Београду
(Хајдучица, 21. 09. 1932 - Београд, 20. 11. 2014)

2014. - Умро Крунослав Јанковић, веслач и тренер, репрезентативац, секретар Веслачког савеза Србије, директор Веслачког клуба "Црвена звезда"
(Београд, 09. 04. 1941 - Београд, 20. 11. 2014)

2016. - Умро Габријел Бадиља, фудбалер, репрезентативац Костарике
(Тибас, 30. 06. 1984 - Санта Ана, 20. 11. 2016)

2016. - Умро Константинос Стефанопулос, грчки адвокат, политичар и државник,
председник Грчке
(Патрас, 15. 08. 1926 - Атина, 20. 11. 2016)

2016. - Умро Иван Живковић, дипломата
( - Најроби, 20. 11. 2016)