Огњен Мићић – највреднији дечак у Азбуковици

За време наставе у Основној школи, Огњен се ни по чему не разликује од својих другара из одељења. Врло добар је ђак и воли биологију. Ипак, док већина његових пријатеља слободно време проводи уз мобилни телефон и игрице, Огњен има другу занимацију.

"Реч је о солидном ученику, ученику који је изузетно одговоран према својим обавезама, који је јако креативан. Ја сам јако поносна јер Огњен своје слободно време не проводи у доколици, он помаже својим родитељима на селу, он ради у породичној воденици", истиче Огњенова учитељица Сузана Јовић.

По завршетку часова, један део пута до куће Огњен прелази аутобусом, а други, онај дужи и тежи кроз кањон Љубовиђе, пешице, километар и по у једном смеру.

"Ја устајем у шест сати, пешачим до школе и све стигнем на време, само је мало незгодно кад падне снег, морам да обујем гумене чизме", каже Огњен Мићић.

Времена за одмор након школе Огњен нема много, јер, каже, треба зарадити за џепарац. У старој породичној воденици брашно меље већ неколико година, а занат је научио од деде.

"Ово је воденица мога прадеде и ја волим у њој да радим, сипам жито и гледам какво ће да испадне и стављам у џак то брашно што се измеље", истиче мали Огњен.

Породица Мићић једна је од ретких које су остале да живе и раде у азбуковачким селима. Осим што имају воденицу и неколико хектара земље, на Огњенову иницијативу направили су и рибњак. Покушаће, кажу, све, да остану и задрже оно што су њихови преци сачували за њих.