Борба београдског Универзитета за задужбине, како их повратити?

Годинама уназад кроз различите апеле, Универзитет у Београду покушава да пронађе решење како да врати одређене задужбине које су му остављене тестаментом. Али тренутна законска решења која постоје, то онемогућавају.

"Ја се плашим да ћемо ако се нешто не промени, остати без ових задужбина. Покушавамо са свим надлежним, да их на неки начин убедимо да је корист и за њих и за земљу и за друштво да се жеља задужбинара испоштује", каже ректор Универзитета у Београду Владимир Бумбаширевић. 

Зато професори предлажу и да се свака наредна седница Сената бави овим проблемом док се не реши, јер је то једно од најважијих питања за Универзитет у Београду. 

"Ценимо да решавањем овог питања својој држави олакшавамо терет финансирања заиста великих материјалних трошкова и прелазак у ситуацију могућности модернизације наставе кроз опремања лабораторија и много тога што смо у међувремену изгубили из познатих економских тешкоћа са којима се суочавамо", истиче декан Машинског факултета Универзитета у Београду Радивоје Митровић.

Постојећим законским решењем задужбине које немају континуитет у раду не могу да потражују имовину, па самим тим ни Универзитет не може да потражује имовину оних задужбина које нису обновиле рад.

"Сви наши захтеви листом за 35 фондова и задужбина који су одузети су одбијени од стране Агенције за реституцију, која се позивала, наравно, на важећи Закон, одбијени су на другој инстанци од Министарства финансија. Ми смо покренули поступак пред Управним судом, У неколико до сада решених случајева Управни суд нас је одбио, опет позивајући се на законодавство", каже проректор Универзитета у Београду Живан Лазовић. 

Онемогућавањем рада свих тих задужбина, генерације студената су ускраћене за стипендију и помоћ, научни радници за награда за своја истраживања, тврде професори. Од активних задужбина само прошле године обезбеђено је око 14 милиона динара за помоћ и стипендирање академаца.