Доживотни затвор или казна од 40 година

Највеће казне затвора од 40 година у Србији се изричу за тешко убиство, вишеструко, убиство највиших државних органа, организовани криминал, тероризам и ратне злочине. Да ли је довољно да починилац неког од тих дела иза решетака проведе четири деценије или је потребно ћелију затворити заувек?

"Мислим да та казна више одговара интересима нашег кривично-закондавног система тим пре што мислим да је садашњи систем са овом казном изолован, од 30 до 40 година прилично нелогичан и неадекватан у многим ситуацијама. Пре сам објашњавао да је та казна некад и повољнија чак и за осуђеног и са становишта заштите људских права може бити чак и боље решење, а више одговара и интересима кажњавања неких тешких кривичних дела", каже Mилан Шкулић, професор Кривично-процесног права.

Већ неколико пута предлагано је да се уместо 40 година изриче доживотни затвор. Аругмент за – да се убица више никада не нађе међу нама. Аргумент против – условни отпуст ће га пре вратити међу нас са доживотне него са одслужења казне од 40 година.

"Ако би се увела казна доживотног затвора, особе имају право да, уколико су се коректно владале и ако немају више од два дисциплинска преступа у затвору, буду пуштена на слободу. Под данашњим условима, казна затвора од 40 година може након две трећине издржане казне да се смањи и да се уђе у тзв. условни отпуст, међутим, то није обавезујуће као што је европско законодавство, већ зависи од воље суда", каже адвокат Боривоје Боровић.

Дакле, осуђени на доживотни затвор на слободи се могу наћи после, према европској пракси, 25 година, у Немачкој је тај просек чак десет година мањи. Осуђени на 40 година затвора могу се наћи на слободи после 26,5 година. Свесни те статистике, заинтересовани траже да се учиниоцима тешких убистава одузме право на тражење условног отпуста.

"Србија је потписник Европске конвенције о људским правима, пракса европског суда је јасна, дакле, у неколико предмета се већ изјаснила и рекла да је условни отпуст нешто што мора да постоји, и да није могуће, а нарочито за тако строге казне затвора, укидати могућност и наду, па макар био и највећи злочинац и највећи злочин, нада је та која не сме бити укинута ниједном људском бићу", каже Радомир Илић, државни секретар Министарства правде. 

Већина европских земаља има казну доживотног затвора. Од бивших југословенских република, само Словенија и Македонија. Максимална казна у Хрватској је 50, а у БиХ 45 година затвора. Најблажу казнену политику у Европи има Норвешка, па је Андерс Брејвик због убиства 77 људи осуђен на 21 годину затвора.