Завршна дебата Програмског савета РТС-а

После Новог Сада и Лесковца, јавна расправа о садржају и домету радијских и телевизијских емисија РТС-а одржана је у Београду. Генерални директор РТС-а Драган Бујошевић подсећа шта је урађено у последње две и по године.

Драган Бујошевић каже да је 2014. године буџет РТС-а био 96.600.000 евра и за тај новац снимљена су, између осталог, 23 сата новог серијског програма и на крају године је забележен минус од 18 милиона евра.

Бујошевић каже да је 2016. године буџет био мањи за 16 милиона, снимљено је 78 сати новог серијског програма, готово четири пута више него 2014, и на крају године је био позитиван резултат од 12 милиона евра.

За резултат је, подсећа, заслужна и Влада, која је од 2016, после много година, омогућила редовно и стабилно финансирање РТС-а. Директор РТС-а указује да се од 2007. до 2013. године РТС задужио за 60 милиона евра.

"Ми смо ових дана готово преполовили дуг према банкама и то смо учинили захваљујући бескаматном кредиту који смо добили од Владе. Боље је да дугујемо Влади без камате него банкама са каматама и тиме ћемо уштедети додатне стотине хиљада евра", рекао је Бујошевић.

Јавне расправе – прилика да се провери у којој мери програми јавних медијских сервиса задовољавају потребе грађана.

"РТС ће морати да одговори на изазове са мањим средствима и већим потребама. Ово је тренд у целој Европи заправо, у Србији а и шире. Људи се сећају квалитета програма РТС-а и то културно наслеђе ће морати на неки начин да се ажурира и да буде у складу са данашњим потребама", каже амбасадор Андреа Орицио, шеф Мисије ОЕБС-а у Србији.

Програмски савет указује на то да програми РТС-а морају да се виде и чују у свим деловима земље. Досадашње расправе су показале да то није случај на рубним деловима централне Србије. 

Председник Програмског савета РТС-а Миливоје Павловић каже да РТС мора да буде још бољи, а то је могуће сталним унапређивањем система унутрашње организације, заоштравањем уређивачких критеријума и још већом подршком свих чинилаца јавног живота укључујући огроман аудиторијом – слушалачки и гледалачки.

После ове јавне расправе следи синтеза предлога и мишљења у документ који ће садржати мере и идеје о томе како да се програм унапреди у свим сегментима.