Универзитет незаинтересован за национални оквир квалификација

Помоћница министра просвете за развој и високо образовање Весна Мандић навела је да Србија једна од ретких земаља која још нема национални оквир квалификација, иако је раније било много пројектно оријентисаних иницијатива.

''Можда је неверица да ће закон коначно бити донет разлог што је данас мали број показао интересовање за дебату'', рекла је Мандић.

Мандићева је навела да предложеним Нацртом закона треба да се поставе основни темељи националног оквира квалификација и успоставе одређена тела и процедуре за његов развој и имплементацију.

''Имамо много квалификација, посебно у високом образовању, а чини ми се да су послодавци збуњени мноштвом нових стручних, академских и научних знања. Они у дипломи не проналазе праву везу са занимањем и не стичу утисак шта неко може да ради на основу стечене дипломе'', истакла је Мандићева.

Додала да је Министарство просвете формирало Радну групу за израду Закона у којој су представници шест министарстава и 20 институција с којима је конципирало Нацрт закона. 

Према њеним речима, циљ НОКС-а је да повеже стандарде квалификација и стандарде занимања и да то кроз регистар представи грађанима и послодавцима.

Објаснила је да ће НОКС јасно дефинисати које вештине и способности поседује појединац после стеченог образовања и какву врсту посла може да обавља.

''У току је израда листа занимања коју прави Министарство рада, а следећа фаза биће развој стандарда квалификација на бази и описа и стандарда занимања. Имамо више од 2.000 звања, а успостављањем стандарда знаће се тачно шта неко треба да зна после завршених студија'', навела је помоћница министра и додала да се усвајање Закона очекује до краја године.

Ректор Универзитета у Београду Владимир Бумбаширевић навео је да је позив на расправу о закону који, како је рекао, Србија годинама чека, упућен и свим члановима Сената Универзитета, као и да је Нацрт закона послат свим факултетима.

''Очигледно да постоје бројни разлози што је свега неколико представника факултета показало интересовање за расправу. Надам се да ће сви погледати законске предлоге и да ће нам евентуалне примедбе доставити до 24. новембра'', рекао је Бумбаширевић.

Ректор је на дебати од представника Радне групе тражио појашњење како ће се према законском предлогу процењивати и вредновати информално образовање и да ли је законом повезано информално и високо образовање.

Члан Радне групе Татјана Глишић објаснила је да законом није предвиђено да се информално образовање вреднује на нивоима предвиђеним за високо образовање, али да то не значи да се подзаконским актима то, како је рекла, неће уводити.

''То се посебно односи на ИТ технологије јер на тржишту имамо велику понуду квалификација када је реч о неформалном образовању и информалном учењу из тог сектора, а потребе за њима на тржишту рада су евидентне. Грађани ће имати потребу да им се то знање вреднује и то ће бити уређено посебним актима'' објаснила је Глишићева.

Декан Машинског факултета Радивоје Митровић сматра да не треба одлагати доношење закона који је, како каже, једнако важан и за академску заједницу и за послодавце.

''Листа занимања се драматично мења као последица научног и технолошког развоја. Мислим да ова земља може то да уради и да не постоји ниједан разлог да се то више пролонгира. Било је и раније покушаја да се тај посао заврши и хармонизује са Европом, мислим да ће се овог пута бити брзо завршено'', рекао је Митровић.

Професор Хемијског факултета Иван Гржетић оценио је да НОКС треба да ''уведе ред међу образованим и необразованим''.

Према његовим речима, закон треба да се изгласа како би они који су се школовали на различитим универзитетима и у образовним установама имали једнако право на рад што до сада, како је навео, није био случај.

''Због непостојања закона, интересне групе су штитиле инетересе појединих образовних групација. Ми се против тога годинама боримо и очекујем да ће закон ограничити лобистичке групе у својим активностима и дати свима једнако право на запослење. Закон мора да заштити стечену квалификацију'', нагласио је Гржетић.