Сарадња у Европи кључна за решавање мигрантске кризе

Решење виде у сарадњи свих држава у Европи, укључујући и оне земље које нису чланице ЕУ, а истичу важност координације без које, кажу, "само купујемо време". 

О искуствима и политици Србије према мигрантима говорио је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић који истиче да се Србија, кроз коју је прошло више од милиона миграната, од почетка мигрантске кризе понашала одговорно и избеглицама показала гостопримство и омогућила им безбедност и смештај у прихватним центрима. 

Каже да су погрешном политиком неких земаља ЕУ које су затвориле своје границе Србији биле наметнуте нове невоље, али да је она показала да је добро организована и да је добро збринула мигранте који "нису дошли из хира већ због недаћа".

Проблем у решавању мигрантске кризе Ђорђевић види у недостатку заједничке стратегије европских земаља. 

"Мајдарска подиже ограде, Хрватска неће ни да дозволи мигрантима да пређу преко њене територије, а има и оних који желе да их приме. Та различитост у приступу показује недостатак стратегије да се овај проблем реши", каже Ђорђевић. 

Министар је истакао да је стратешка одлука Србије да уђе у ЕУ и навео да Србија неће дизати баријере већ ће се према мигрантима понашати крајње одговорно и да ће ту одговорност ће сваки дан подизати на виши ниво.

И амбасадор Турске у Београду Тању Билгич, као и министар Ђорђевић, сматра да је неопходна координација без које неће бити решен проблем. 

Навео је да је у Турској 3,2 милиона избеглица, од чега је свега 300.000 из Авганистана и Ирака, а остали из Сирије за коју каже да је ратом потпуно уништена, те да је за Турску која троши 30 милијарди евра на мигранте, тешко да носи тај терет а и, наводи амбасадор, трпи критике својих грађана због великих финансијских изадатака. 

Билгич каже и да је споразумом Турске са ЕУ знатно смањен илегални прелаз миграната из Турске ка грчким острвима, али да Турска није добила од ЕУ све што јој је обећано, наводећи да је уместо шест милијарди евра добила 1,5 милијарди евра, те да није добила безвизни режим. 

Упитан да ли ће се Турска повући из преговора са ЕУ, Билгич каже да не може да каже да ће се то десити, али је навео да је мишљење јавности у Турској негативно јер ЕУ није испунила обећано.

Истиче да је неопходно решити "корен проблема" и зауставити рат у Сирији, али је оценио да на томе међународна заједница не ради делотворно. 

Билгич најављује сарадњу са властима Србије, за коју каже да је успешно решавала проблеме.

Аустријски дипломата и некадашњи високи представник међународне заједнице у БиХ Волфганг Петрич истиче да 27 земаља чланица ЕУ морају да дођу до решења за мигрантску кризу, те да осмисле нови однос са Турском. 

Процењује да ће проблем миграције дуго остати проблем у ЕУ, те истиче да Европа неће бити заокружена без земаља Западног Балкана, док без Турске неће бити безбедне Европе.

"Мигрантска криза је за Европу као што је 11. септембар за САД", каже Петрич и додаје да за разлику од САД и Канаде, Европа није размишљала о томе да ће постати континент за мигранте и зато већина земаља Европе нема политику према мигрантима. 

Петрич је похвалио политику Србије према мигрантској кризи и истакао да је Србија обавила добар посао кад нико није за то био спреман. 

Као пример неспремности навео је Аустрију у којој институције, каже, нису могле да адекватно одговоре на проблеме па је било потребно да се укључе и организације цивилног друштва. 

Критковао је то што земље ЕУ, али и региона, постају ксенофобичне и истиче да то мора да се реши. 

"Све ће то бити могуће кад буде покренута много озбиљнија сарадња, а та сарадња мора да обухвата и земље које нису чланице ЕУ. Морамо да изградимо заједничку паневропску политику за решавање мигрантске кризе", каже Петрич.

Циљ Београдског стратешког дијалога је да се одговори на кључна безбедносна и политичка питања са којима се Европа и свет суочавају. 

Данашњи скуп отворио је амбасадор Кине у Београду Ли Манчанг, а међу бројним гостима био је и директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић. 

Првог дана одржан је и панел "Свет на прагу нове мултиполарности", а други дан конференције биће посвећен Крфској декларацији.