Мило Томашевић именован за в. д. декана ЕТФ-а

Професор Томашевић ће обављати ту функцију до избора новог декана.

Декан Електротехничког факултета у Београду Зоран Јовановић поднео је оставку 11 месеци пре истека мандата, јер је, каже, на тај начин желео да пробуди факултет, да схвати да тренутно има највећу шансу да коначно реши проблем простора и добије лидерску улогу у ИТ сектору.

За разлику од професора Јовановића, противници поделе ЕТФ-а на департмане кажу да не треба одвајати оно у шта је деценијама улагано, те да су научне дисциплине које се изучавају на том факултету нераздвојиве и да факултет већ има лидерску позицију у школовању инжењера.

Предлог Јовановића да се катедра за рачунарство издвоји у посебан департман није наишао на подршку једног дела факултета, након чега је 3. новембра поднео оставку.

Он је у изјави за Танјуг објаснио да је Влада Србије сагледала област ИТ индустрије као перспективу Србије, а ЕТФ као факултет који би ту област "повукао најбрже и најбоље".

"Ако ми не прихватимо ту понуду владе прихватиће је неко други. Аутоматски ће тај факултет постати миљеник, јер постоје потребе привреде и сви ће се преусмерити ка том факултету. Почеће замирање рачунарства на ЕТФ-у и то неће упропастити само ту катедру, већ цео факултет", наглашава Јовановић.

Његов предлог да издвојени департман буде "прилично финансијски аутономан и потпуно аутономан у дефинисању уписне политике" није наишао на одобравање, а Јовановић објашњава: 

"На електротехничком делу факултета постоји са једне стране, страх од такве релативне финансијске независности рачунарског департмана, а такође и претпоставка да би најбоља деца дошла на тај департман, док би електротехнички департман можда имао за нијансу мање квалитетне студенте".

Бивши декан ЕТФ-а за Танјуг каже да постоји и проблем са запосленима, јер на катедрама за које су студенти мање заинтересовани ради више наставног кадра него на смеру за рачунарство.

"Чињеница је да имамо око 50 одсто студената на смеру рачунарства, а да у овом тренутку на том смеру ради 20 одсто наставног кадра. Такође, готово 50 одсто новца факултету доноси управо тај смер", казао је Јовановић и додао да је за рачунарски смер увек постојало веће интересовање студената него за све друге.

Међутим, како каже, због политике факултета прима се мање студената на рачунарски смер од броја који се пријави, што у тренутку када фали толико ИТ кадрова представља, сматра он, велики губитак.

Издвојени департман могао би да прими и школује више студената, сматра Јовановић и додаје да се не ради ни о каквом "факултету ван БУ, о јавно-приватној иницијативи, спајању студената са ФОН-а, ЕТФ-а и Математичког факултета".

То су све дезинформације, каже и објашњава да је у суштини реч о већој аутономији дела факултета, што је модел који, каже, већ на сличан начин постоји на Рударско-геолошком факултету.

Објашњава и да одлуке на Факултету доносе Наставно-научно веће и Кадровска комисија, те да он као декан на доношење одлука најмање утиче.

Помиње и да му је замерено да о својим преговорима са Владом није обавестио никога од колега са факултета, као и да не постоји писани запис тих преговора, али он тврди да такав документ постоји. 

Тврди и да је контактирао и с Владом, али и с другим професорима, а да је несрећна околност да је ректор за све те планове сазнао од помоћнице министра просвете, а не од њега. 

О "самосталном" деловању Јовановића говори за Танјуг и председник Савета Универзитета у Београду и професор на ЕТФ-у Бранко Ковачевић, који не спори шансу која се пружа ЕТФ-у, али каже да је споран начин на који се Јовановић тиме бавио.

"Целу ту причу и активност декан је водио на један чудан начин. Он је преговарао са Владом без икаквог писаног трага, није постојао никакав званичан захтев од стране званичног министарства ни од владе према ЕТФ-у", рекао је Ковачевић. 

Како наводи, декан је сам водио преговоре, а "наставно-научно веће је дошло до закључка да је он злоупотребио положај, те да је изгубио поверење".

Ковачевић додаје да оставка декана не значи одустајање факултета од сарадње са Владом и да су спремни на разговоре.

"Ми смо отворени да разговарамо са ресорним министарством, са Владом и спремни смо да радимо и сарађујемо и да помогнемо да се запошљавају наши студенти. ЕТФ са ресурсима које има, зградом, бројем наставника, не може да школује више студената, а то је 720 годишње, од чега је око 300 рачунарског кадра", каже Ковачевић.

Према подацима Владине канцеларије за ИТ и е-управу у Србији је у овом тренутку потребно између 15.000 и 20.000 ИТ стручњака, а само у наредних годину дана 118 ИТ компанија планира да запосли око 1.000 јуниор програмера.

Ипак, факултет који најдуже и најквалитетније школује такве кадрове, ако све остане исто, нема довољно капацитета да повећа број студената и тако одговори на потребе тржишта.

Питање простора, наставног кадра и уписне политике ЕТФ-а остају нерешени, а да ли је ово била "историјска шанса" за тај факултет и да ли ће она бити пропуштена остаје да се види.

Новоизабрани декан Мило Томашевић је, као и одлазећи Јовановић, са катедре за рачунарску технику и информатику.