Насиље у школама алармирало јавност, децу треба чути

Да ли се о спречавању насиља у школама више говори него што се на томе заиста озбиљно ради – одговор може бити и у снимцима који су ових дана осванули на друштвеним мрежама, а који сведоче о насиљу међу средњошколцима.

Са сваким новим случајем који исплива у јавност, изнова и у круг анализирају се узроци и последице насиља и понављају добро познати одговори – да одговорност деле сви, родитељи, школе, ученици, систем, друштво.

"Mи имамо сад и нови закон који прописује и јасно дефинише одговорност свих – и наставника и родитеља и ученика, имамо подзаконске акте, имамо превентивне активности којима школа треба да се бави. Имамо обавезу школе да формирају тимове за заштиту од насиља, родитељи имају законску обавезу да учествују у васпитним активностима школе и да школа ако то родитељ не уради има могућност да предузме одређене мере до покретања прекршајног поступка", истиче Биљана Лајовић из Министарства просвете.

Да ли је Техничка школа у Аранђеловцу могла да спречи инцидент у којем је троје ученика тукло 15-годишњу девојчицу и да ли је начинила евентуалне пропусте – републичка просветна инспекција тек треба да утврди. Али одмах се, кажу, зна да у конкретном случају за школу постоје и нека оправдања.

"Деца су први разред средње школе и када се ово догодило то је био 31. дан како иду у школу, те тако школа није могла довољно лако да процени шта су све фактори ризика, а било их је доста", рекла је Лајовићева.

Све су гласнија истраживања која упозоравају, кажу стручњаци, на пораст насиља међу децом. У најновијем, којим је обухваћено 600 ученика, показало се да се у школском окружењу сваки четврти основац не осећа безбедно, да се свакодневно суочава са вређањем и исмевањем, док трећина жели да се освети оном који их је повредио.

На насиље не треба одговарати насиљем, али ни ћутати о њему и трпети га.

"Како ће реаговати на насиље којем је изложено дете свакако зависи од тога на који начин је одгајано, колико је навикнуто да говори о проблемима, колико има поверења у родитеља, колико поштовања родитељ има према детету", указује психолошкиња Вишег суда у Београду Љубинка Марковић.

Надлежни позивају децу да се за помоћ обрате наставницима, педагогу, психологу, родитељима. Осим што треба да чују децу када им говоре, треба да их ослушкују и када ћуте.

"Постоје различити знакови на које упозоравају деца, на пример, избегавају да иду у школу, жале се на неке телесне симптоме, измишљају разне ствари да не би ишли, на пример, траже новац који некоме треба да дају", објашњава Драган Попадић, психолог и аутор књиге "Насиље у школама".

Поводом вршњачког насиља, председник Србије Александар Вучић каже да Алексин закон није усвојен јер је реч о компликованој материји која мора да узме у обзир и дете жртву, и дете који је починило насиље.

"Ми смо после самоубиства малог Алексе 2011. донели одређене промене у закону о систему образовања, али то није довољно и мораћемо и репресивним и превентивним мерама оштрије да делујемо да бисмо онаквих слика имали мање", рекао је Вучић.

Позива премијерку и надлежне министре да раде на новим законским решењима.