Како сачувати психу док траје борба за потомство?

Сваки трећи пар у Србији бори се за наследнике – у тој борби честа или једина опција је вантелесна оплодња. 

Међу паровима – они који из првог покушаја постану родитељи и они који потомство чекају и по деценију и по.

Драгана Крстић из Удружења "Шанса за родитељство" каже да је најгори моменат када паднете па онда треба да нађете снаге да смогнете храбрости да поново покушате.

"Ми сви желимо психолошку помоћ, како да ми превазиђемо те неуспехе и падове, јер човек је препуштен сам себи у том моменту, околина га не разуме довољно нити може да га утеши", каже Крстићева.

У многим земљама саставни део вантелесне оплодње је и претходна психолошка припрема парова за тај поступак. Верује се да доприноси његовој успешности.

Психолог Елеонора Влаховић каже да стерилитет није болест, али се од тога може много патити, када имате жељу а не можете да је остварите, то је класична психичка фрустрација.

"Најчешће примећујем да људи имају једну опседнутост да о томе мисле од јутра до сутра, целу ноћ, ометају спавање, исхрану, партнерске односе, сексуални живот се урушава", рекла је Влаховићева.

Кроз све то са паровима најчешће пролази и изабрани лекар, који одговора на питање зашто поступак није успео.

"Некада имамо одговор, када је он евидентан, чини ми се да је то лакше и пацијенту и лекару, него када све иде како треба, када су сви нивои целог поступка који је врло сложен, није толико компликован али је захтеван, а када заправо на сваком том степенику ка успеху буде све како треба, а у финалној реализацији немамо трудноћу – то је фрустрирајуће врло често за пацијенте, али исто тако, верујте, јако непријатно и за лекаре", каже Ана Митровић Јовановић, начелница Одељења дневне болнице ГАК "Народни фронт".

Прошле године, о трошку државе омогућено је 4.616 покушаја вантелесне оплодње. У половини случајева бебе су рођене или су на путу. У покушајима који нису успели неретко је разлог психа, због чега је психолошки рад са паровима добродошао.

Славица Ђукић Дејановић, министарка без портфеља задужена за демографију и популациону политику, каже да не треба ни да региструју психичке проблеме, јер знају да ће их ти људи имати. 

"Неко ће их испољити, неко неће, код неких ће тај кумулативни ефекат наступити касније, тако да већ промовишемо да је то неопходност, али наравно, треба простор за нешто што се мора планирати за наредне године", каже Славица Ђукић Дејановић. 

Данијела и њен супруг су после 17 година борбе за потомство успели.

"Мени је срце пуно, труд се исплатио, они су превремено рођени, почетком седмог месеца, три месеца су били у болници у Београду и то је био тежак период, али, кад их сад погледам, већ сам све то заборавила", рекла је Данијела Николић.