Регистрован 41 случај малих богиња, већина била невакцинисана

Дарија Кисић Тепавчевић, гостујући у Дневнику РТС-а, истакла је да већина оболелих од малих богиња има типичну клиничку слику.

"Од почетка октобра закључно са јучерашњим даном укупно је регистрован 41 случај малих богиња на територији Републике Србије. Већина обелелих има типично клиничко испољавање са повишеном температуром и типичним променама на кожи. Више од 70 одсто случајева је хоспитализовано, већина због мера предострожности хоспиталне изолације и смањења вероватноће даљег преношења инфекција", навела је помоћница директора Института за јавно здравље "Батут".

Додала је да су у два случаја мале богиње праћене пнеумонијом, односно запаљењем плућа.

"То је у складу са учесталошћу ових компликација када су у питању мале богиље, јер се ова компликација јавља у један од 20 случајева", нагласила је Дарија Кисић Тепавчевић.

Истакла је да је 93 одсто оболелих било невакцинисано или непотпуно вакцинисано.

На питање у ком тренутку се проглашава епидемија малих богиња, Кисић Тепавчевићева каже да по својој дефиницији епидемија представља број оболелих већи од уобичајеног.

"Међутим, када су у питању обољења као што су мале богиње, ту чак имамо строже критеријуме зато што се ради о обољењу где чак постоји глобална иницијатива и стратегија за елиминацију или потпуно одстрањење ове болести и наша земља је такође усвојила акциони план за одстрањење ове болести на територији Републике Србије", рекла је Кисић Тепавчевићева.

Указала је да под тим околностима и један случај малих богиња представља епидемију.

"Већ када имамо два случаја оболевања са јасном епидемиолошком повезаности, имамо јасне податке да се ради о ширењу ове болести на одређеној територији, а знамо да се ради о обољењу које се изузетно лако шири и да овај вирус лагано пронађе особу која је осетљива и која нема имунитет", објаснила је Кисић Тепавчевићева.

Говорећи о томе које мере су обавезне у таквој ситуацији, наводи да су то све мере и активности које повећавају спремност да се препозна, открије и пријави обољење са крајњим циљем потпуног гашења те епидемије.

"То је, пре свега, хитна пријава сумње на ово обољење, епидемиолошко истраживање, узимање серума и брисева за лабораторијску потврду инфекције, односно присуства обољења, хитна ванредна ревизија вакциналних картона деце са идентификацијом оних који су невакцинисани или непотпуно вакцинисани", додала је Кисић Тепавчевићева.

Истакла је да се посебне мере опреза односе на школе и вртиће, јер се ради о обољењу које се изузетно лако шири, а у таквим колективима је велика густина смештаја и велики број контаката, поготову у зимском периоду због боравка у затвореним просторима.

"С обзиром на то да је здравље деце приоритет, у нашем закону је јасно дефинисано да је за боравак у установама школског и предшколског типа неопходна вакцинација у складу са узрастом. Здраво дете може да иде у вртић, дакле које нема акутно заразно обољење и након прележане болести добије потврду од педијатра да је здраво и да поново може да се врати у вртић", навела је Кисић Тепавчевићева.

Указала је да је појава малих богиња допринела већој вакцинацији деце.

"Нажалост, морало је да се деси нешто овако да би се повећао обухват, јер до средине ове године мање од 30 одсто деце, конкретно деце са подручја Београда, било је вакцинисано, а сада се приближавамо и прелазимо полако 50 одсто. Слична ситуација је и у другим крајевима. Велики градови су највећи проблем, јер ту имамо најмањи обухват када је у питању ова вакцина", закључила је Кисић Тепавчевићева.