Вршњачко насиље – кад жмуре и родитељи и школа

У школском окружењу сваки четврти основац се не осећа сасвим безбедно, готово петина свакодневно доживи вређање и исмевање, а око трећине њих желе да се освете неком ко их је повредио. То показује истраживање које је обухватило 600 ученика из пет београдских школа. Нажалост, многи родитељи и школе жмуре на вршњачко насиље, па су одбиле да учествују у овом истраживању.

Уринирање по уџбеницима другог ученика, паљење прстију оног ко се са њима не слаже, бацања одеће у тоалет – само су неке сцене којих се, иако у пензији, сећа дугогодишњи директор школе и специјалиста педагогије Слободан Малушић. Најопасније је, каже, кад се о насиљу ћути.

"Тим ученицима нико не може помоћи, нажалост, без обзира на то шта им се деси по том питању на неки начин су упућени само себи, а други податак који је врло занимљив је да је око 16 одсто ученика рекло неком у кога је имало поверења, али им нико ни тада није помогао", рекао је Слободан Малушић, који је и аутор истраживања.

Истраживање показује да би готово петина ученика прихватила да исмева вршњака само да не би били искључени из своје групе.

"Имамо далеко више случајева психичког емотивног насиља, ругање, исмевање, давање погрдних имена, оговарање, претње, исмевање и електронског насиља, дакле исто то преко електронских медија, СМС-ова, друштвених мрежа", каже психолог Сузана Деретић.

Од електронског обрачуна, лако се склизне у физички обрачун.

"Кад дође до туче ми се потрудимо да их раздвојимо, дођу дежурни наставници и све буде после решено", наводи Софија Голе, члан вршњачког тима.

Родитељи различито реагују. Од потпуне незаинтересованости до друге крајности.

"Све је више у последње време родитеља који би на свој начин да деле правду – до тога да или изискују строге казне за оно што је школа проценила да не треба или инсистирају да се дете избаци из школе што је немогуће", каже Сузана Деретић.

Нови закон прописује и понашање и обавезе родитеља. Због несарадње са школом, сносе се последице – од плаћања новчане казне до пријаве Центру за социјални рад.

"Постоји могућност да добије меру, на пример, надгледаног родитељства да би променио понашање, али, у ствари, циљ нам је да се промени понашање детета и да школа и родитељ делују заједно не да породица учи дете једном облику понашања, а школа другом", каже Биљана Лајовић из Министарства просвете.

Уколико дете почини тежи облик насиља, с обзиром на то да је малолетно, одговорност сноси родитељ. Мере су законом прописане и зависе од тежине почињеног насиља.

Остали аутори: Иванка Ристовски
број коментара 14 Пошаљи коментар
(петак, 29. мар 2019, 11:57) - Zlata [нерегистровани]

Ko misli da je ne treba davati ukor,da nasilnika ne treba ispisati iz škole jer je to zaboga treci ukkor

Moj unuk je žrtva nasilja od prvog razreda osnovne škole.Poslednji napad na njega je navodno iz šale hteli da bace sa sprata.Ukor nasilnik neće dobiti, jer bi to zaboga bio treći ukor, pa mora biti izbačen iz škole.Nije mi jasno zašto.

(понедељак, 06. нов 2017, 10:31) - Roditelj [нерегистровани]

Pitanje

Neka nam gospođa iz ministarstva prosvete kaže koliki je njen doprinos smanjenju nasilja u školama, s obzirom da je poslednjih deset godina na čelu ministarstva prosvete i svih projekata upravo vezanih za ovu problematiku i neka nam da odgovor koliko je novca do sada potrošeno na te projekte ?

(понедељак, 06. нов 2017, 09:56) - Dragana [нерегистровани]

Aleksin zakon

Po novom, nedavno usvojenom zakonu najveća kazna za nasilnog učenika je "društveno koristan rad" tj. čupkanje trave u škol.dvorištu!Da podsetimo, niste hteli da usvojite Aleksin zakon !

(понедељак, 06. нов 2017, 09:49) - Jasmina [нерегистровани]

Pravda u svoje ruke !?

Malo se zapitajte zašto roditelji uzimaju sve više pravdu u svoje ruke, gospođo psihologu !? Da nije to zato što neradite svoj posao i prikrivate nasilje u školama i što roditelji više nemaju poverenja u vas ?

(понедељак, 06. нов 2017, 07:23) - anonymous [нерегистровани]

У коју си школу ишао и када?

Не знам у коју си школу ишао и када и да ли си ишао у школу у Русији.Једна од позитивних ствари у тзв "комунизму" коју сам ја доживео јесте управо супротност твојој тврдњи.Видим да немаш способности или жеље да сагледаш све или бар неке мане "запада", са којег нам после "ослобођења" стижу цивилизација и све њене благодети попут разбијања породице, реформе школства,демократија, милосрдни анђели, задруге и разне друге фарме за проузводњу неморала и изопачивање свести, па и насиље у школи тзв мобинг и др. 

(понедељак, 06. нов 2017, 07:22) - anonymous [нерегистровани]

Projekcija

Sve što se dešava u školama je projekcija stanja u državi i društvu. Stopa nasilja u društvu ništa nije manja nego u školama samo je institucionalno prikrivena. Kada se to promeni promeniće se i stanje u školama. Sve dok postoje nasilnici u društvu i dok budu mogli da se osećaju bezbedno uprkos tome što su nasilnici (zbog materijalnog statusa ili zbog manjkavosti zakonskih rešenja), nasilja će biti i u školama.

(понедељак, 06. нов 2017, 06:18) - n [нерегистровани]

beograd

ipak,to su beogradske skole

(понедељак, 06. нов 2017, 01:35) - anonymous [нерегистровани]

Одг: починиоци насиља и њихове жртве... ...сви су заједно жртве - пре свега због неодговорности

Родитељи су најмање криви јер проводе једва 12% са децом због закона у држави. Власти су криве највише јер су они ти који праве такве законе.

(понедељак, 06. нов 2017, 01:31) - Mića [нерегистровани]

Obavezno

Na učenike neka se stave kamere koje snimaju i upozoravajuće dugme kada je nekome život u opasnosti o trošku države što će smanjiti nasilje. Rigorozne kazne za one koji vrše nasilje.

(понедељак, 06. нов 2017, 01:21) - Zabrinuta [нерегистровани]

Knjiga

Preporucila bih i zrtvama i nasilnicima da procitaju knjigu Lorine Popi - "O buducim ljudima".Potresna prica o tinejdzerima i njihovim dozivljajima. Veoma poucna knjiga.