Трговина људима – жене и деца најугроженији

Виртуелно игралиште, последњих година, идеалан је терен за врбовање најмлађих. Отуда је њихова едукација полазна тачка у превенцији.

"Имам профил, непознате пријатеље немам. Не прихватам захтеве непознатих људи и знам како треба да се заштитим, не треба да комуницирам са непознатим људима. Могу да блокирам или да пријавим полицији, прво кажем родитељима и обавестим у школи", причају деца из Врања.

Од почетка године, идентификовано је 26 жртава трговине људима, против одговорних је поднето шест кривичних пријава. Сексуална експлоатација и даље је доминантна у односу на радну.

"Оно што је благи пораст, то је број пријава од стране институција просвете, односно система образовања, јер су и школе укључене у систем превенције", каже Митар Ђурашковић национални координатор за борбу против трговине људима. 

Држава од ове године има и Стратегију превенције и сузбијања трговине људима, до 2022. године усмерену, пре свега, на заштиту деце и жена. Истовремено, на локалу се тиме бави 17 тимова.

"Прва је фаза је врбовање, односно када жртва упада у ланац трговине људима, друга је транзит, а трећа експлоатација жртве, односно искоришћавање жртве", каже Зорана Живковић, волонтер - едукатор.

У случајевима који се заврше трагично, највећа могућа казна је 40 година затвора. Доживотну тражи Фондација, названа по отетој, силованој, па убијеној Тијани Јурић.

"Имали смо недавно случај у Нишу када је помилован затвореник који је силовао две девојчице и то нам указује да те људе треба да одстранимо из друштва. Ми ћемо прикупити тих 500 хиљада потписа, готово сам сигуран, све остало је на Скупштини наше земље", каже Игор Јурић из Фондације "Тијана Јурић".

Проблем погађа и развијене европске земље – у Холандији је 1.300 малолетница сваке године сексуално експлоатисано, а процењује се да је укупан број жртава трговине људима пет пута већи. У Британији прелази 13 хиљада.