Ко плете златиборску ограду од прошћа

На прагу зиме, завршно, како кажу, "претресање" ограде на имању Миливојевића. Највише 10 метара се за дан заврши, кажу мајстори, јер треба снаге побити коље, најпре упарено, како би се лакше поплетало. 

"Поплет није лак, имамо први поплет, који је мало тањи и он држи коље. Други поплет, то је дебљи прут који сваки пар завлачи и преко да не може увис да се подигне. И то је тако тврдо да не може да се расплете", објаснио је Драгољуб Миливојевић поступак плетења ограде.

Ограду је најбоље правити у пролеће, коље се спреми преко зиме, а тек исечено пруће се тада најлакше савија. 

Драгољуб Миливојевић каже да је најбоље храстово, зрело дрво и багремово, јер оно најдуже траје, најмање труне, а за пруће је добро смреково, клека пруће. Он каже да највише користе врбово дрво. 

"Врбе су се садиле да бисмо имали пруће за ограду. У моје време коље се цепало и тесало а сада се струже", каже Момир Миливојевић.

Најстарија и најјефтинија ограда, у време Милоша Обреновића, сачувала је Србију од куге. 

Етнолог Боса Росић каже да је Милош наредио кулук, да се прави од Увца до Мокре Горе, да се прави висока ограда три метра од прошћа, да не би пролазили они који су заражени кугом. 

Драгољуб каже да је то најбоља и надуготрајнија ограда која је тврђа од жице.

И после дужег затишја, прошће се опет тражи, кажу Миливојевићи, чији поплетаји могу да се препознају од Музеја Старо Село у Сирогојну, до ограђених викендица и ресторана у златиборском крају.