Ружић: Сарадњом инспекција и судова до ефикаснијих поступака

Сарадњу би требало да омогући Споразум о сарадњи између Координационе комисије за инспекцијски надзор и Удружења прекршајних судова, који су потписали Ружић и председник удружења Милан Мариновић.

После потписивања споразума, Ружић је рекао да тиме практично почиње важан пројекат на сарадњи између инспекција и прекршајних судова која се реализује у сарадњи са НАЛЕД-ом.

Споразум би, објашњава министар, требало да доведе до ефикаснијих поступака који покрећу инспектори, тако што они више неће морати да иду у прекршајне судове да доказују прекршај већ ће учинилац прекршаја морати да доказује супротно.

То што је више од 95 одсто прекршајних предмета 2013, 2014. и 2015. застарело, лоше је пре свега за привреду, али превасходно за инспекторе који су практично због тога демотивисани и вероватно размишљају на начин да "пуцају из празне пушке", каже Ружић.

"Улога инспекције је, не да буде репресивна, већ да буде превентивно-едукативна. Мислим да ће и то овај споразум омогућити", каже Ружић.

Намера је, истиче министар, да се споразумом о признању прекршаја отвори могућност да прекршајни поступци трају што краће и да самим тим добију епилог.

"Важно је да када се покрене поступак, када инспектор утврди прекршајну пријаву да сваки несавестан субјект буде свестан чињенице да ће бити санкционисан", наводи Ружић.

Додао је да се инспектори сусрећу са препрекама и проблемима у свом раду, те да је важно да јавност зна колико су они значајни и за реформу читавог система, и за привреду и за све грађане.

Ружић је захвалио и ЕБРД-у уз чију је помоћ, наводи, унапређен рад инспекцијских служби.

Мариновић: Потписивање споразума је круна сарадње

Председник Удружења прекршајних судова Милан Маринковић је рекао да прекршајни судови суде на основу више од 280 закона из свих области живота и више од 800 подзаконских аката, те да се углавном везују за саобраћајне прекршаје, али да се баве много важнијим материјама - царинским, пореским, девизним, антибуџетским и антикорпуцијским предметима, а велики опус предмета су из свих инспекцијских области.

Потписивање споразума је, каже, круна сарадње, али тек први корак у сарадњи за коју очекује да буде успешна.

"Никоме од нас није драго када одређени број предмета застари", рекао је Мариновић.

Навео је да су прекршајни судови, посебно у великим градовима, преоптерећени, да прилив нових предмета далеко премашује месечну норму судије, те да су веома кратки рокови застарелост за вођење прекршајног поступка.

За готово све инспекцијске области су, додаје, рокови јако кратки, најкраћи у Европи и у региону.

Објаснио је да прекршајни судови имају свега две године од дана чињења прекршаја да правноснажно окончају поступак.

"Ни инспекторима није лако да утврде прекшај, тако да од дана чињења прекршаја до дана подношења захтева некад прође и више месеци што одузима време у те две године", наводи Мариновић.

Од споразума очекује да допринесе бољој сарадњи и ефикасности поступка, а један од начина је, каже, увођење споразума о признању прекршаја у све инспекцијске области, а који се за сада примењује само за саобраћајне и царинске прекршаје.

НАЛЕД: Привреда не верује у могућност кажњавања починилаца

У НАЛЕД-у кажу да је боља сарадња инспекције и прекршајних судова кључна за сузбијање сиве економије, и упозоравају да истраживања показују да привреда не верује у систем и могућност кажњавања починилаца прекршаја.

Мање од трећине привредника сматра да ће починилац прекршаја бити откривен, само 14 одсто њих мисли да ће казна бити изречена, а само осам одсто привредника сматра да ће прекршилац казну и платити.

Драгана Илић из НАЛЕДА-а је рекла да је исто истраживање показало да више од 60 одсто привредника не би пријавило конкурента у сивој зони јер сматрају да је то искључиво посао државе и јер сматрају да то не би имало неког ефекта.

Директор ЕБРД-а у Србији Данијел Берг каже да је борба против сиве економије важна за пословни амбијент и подсетио да су ЕБРД и Влада Србије 2015. потписали иницијативу за побољшање инвестиционе климе и пословање.

Задовољан је сарадњом са Владом Србије и радом јединице у оквиру Министарства државне управе и локалне самоуправе у коју је укључено 38 инспекција и 14 ресора.

"Електронски потпис важан и за грађане и за добру управу"

Министар Ружић је изјавио да ће Закон о електронском документу, електронској идентификацији и услугама од поверења у електронском пословању у великој мери олакшати грађанима трансакције и комуникацију јер ће квалификовани електронски потпис моћи да користе и преко својих мобилних телефона.

"У читавом спектру питања која третирају област дигитализације и добре управе веома је значајно да је закон донет", рекао је Ружић одговарајући на питање о новинама које доноси пропис усвојен у уторак у Скупштини Србије.

За закон, којим су изједначени квалификовани електронски потпис са својеручном потписом и електронски документ са папирним документом, Ружић каже да отвара врата да много већи број грађана Србије користи те услуге.

"Управо то говори и о одговорности владе на челу са Аном Брнабић и о нашем одговорном односу према једној бољој управи и управи која ће бити сервис грађана", истиче Ружић.

Подсетио је да је до сада, због компликоване процедуре, само 360.000 грађана могло да користи електронски потпис, што је пет одсто укупне популације.

Оценио је да закон има велики значај и са аспекта позуданости и сервиса који грађани користе, али и са аспекта увођења реда у систем и праћења свих трендова у који постоје у свету у 21. веку.

Квалификовани електронски потпис омогућиће потпуно сигурност, безбедност и висок степен поузданости, а законом су утврђени различити поступци идентификације.

У зависности од степена ризика од злоуптреба и могуће штете, постојаће три нивоа идентификације - основни, средњи и високи.

Новим законом биће уведен и електронски печат за правна лица, а предвиђено је и формирање електронског магацина за чување документације.