"Србија има најбоље људе за светски ИТ центар Црвеног крста"

Ив Дакор за Радио-телевизију Србије говори шта су приоритети Црвеног крста у овом тренутку, али и зашто су изабрали да баш у Београду отворе ИТ центар који покрива операције Црвеног крста у целом свету.

МКЦK и даље има канцеларију у Србији. Значи ли то да Србију сматрате кризним подручјем?

Не. Мислимо да је Србија за нас важна земља. Јер ако се осврнете по свету схватите да је искуство које је Србија стекла у последњих десет или петанаест година веома важно. Имате искуство и историју која може бити веома корисна. То се такође односи и на посебна питања попут оног о несталима у региону где Србија игра битну улогу. Тако да ту постоје две стране, али је Србија свакако веома важна земља за нас.

Поменули сте нестале. Има их 10.390 да будемо прецизни са бројем. Шта можете да урадите по том питању?

Много. Морамо стално радити. Ваша влада игра активну улогу, може да нам отвори архиве. Да обезбеди да добијемо неопходне информације које желимо да проследимо породицама. Даље, ми радимо са породицама несталих. А мислим и да можемо да покушамо да подстакнемо међународну заједницу на сарадњу јер више држава треба да ради заједно да бисмо дошли до решења. Двадесет пет, двадесет шест година не можете да дате одговор нечијем детету или мајци. Знате, људи имају право да знају и ми ћемо бити посвећени сарадњи са властима како би пронашли решења.

Колико брзо можете решити то питање? Не само ви већ сви који треба да се укључе?

Било је 35.000 случајева од 1991. Ми смо успели у сарадњи са вашом владом и удружењима несталих да решимо 70 одсто случајева. То је значајан број. Али ми као организација верујемо да људи морају да сазнају истину, кад тад. Сада планирамо за наредних пет година, то нам је циљ. Имамо план акција, покрећемо ствари, помажемо. Имао сам част да сретнем вашег председника данас. Подржао је наше напоре да нађемо решење за нестала лица.

Јесте ли спомињали мигрантску кризу на том састанку. Какво видите улогу Србије у том врло значајном питању за цео регион?

Као организација која је присутна тренутно у Авганистану, Сирији, Јемену, Јужном Судану, Сомалији, оно што знамо је да ће мигрантска криза потерајати и тако морамо и да се поставимо. То се односи и на Европу, Балкан, али и на Америку. И за то морамо бити спремни.

Оно што ми је интересантно када је ваша земља у питању је способност да управљате кризом. Направили сте две важне одлуке. Прва, да омогућите деци мигрантима да иду у школу, да стекну образовање. А то је за њих најважније питање. Друго, нисте прибегли политици смештања мигранарта у затворене центре. Многе земље данас хапсе мигранте, не знају шта би с њима. И временом то ствара много проблема по питању људских права, али и понашања људи и неких безбедносних питања.

Да ли бисте рекли да је улога Србије била позитивна?

Да. Позитивна. Блиско сарађујемо са Црвеним крстом Србије и српским властима. И морам рећи да сте у компликованим околностима као земља направили велики посао.

Разговарајући са избеглицама приметио сам да су за њих интернет и струја за мобилни телефон ствари од основног интереса. Како Црвени крст гледа на информације у кризама?

Знате шта је задивљујуће и то ће вам рећи цео мој тим, не само код миграната него, рецимо, и тренутно у Сирији. У градовима под опсадом људи ће вам рећи: "Не треба нам храна, можда нам треба вода и здравствена заштита". Али нам треба вај-фај. И оно што морамо да разумемо је да је данас за људе повезаност питање живота и смрти. Изузетно важно.

Људи користе мобилне телефоне не да би проверавали спортске резултате, већ да остану у вези са породицом.

Дакле Црвени крст сада мора да запошљава програмере и "ајтијевце"?

Да. Више него икада. Ако желимо да останемо корисни морамо се прилагодити. Помоћ коју смо пружали пре двадесет година и данас није иста. Начин на који људи процењују нашу улогу се мења и ми се морамо мењати.

Имате два велика ИТ центра у свету. Један је у Београду. Зашто сте одабрали Београд?

Јер имате најбоље људе на свету. Имате интересанту и стабилну земљу. Процењивали смо способности, али и то што имамо одличан однос са вашим властима. Као организација морали смо да повежамо своје активности широм света. Порасли смо за педесет одсто.

Стратешки нам је потребна глобална подршка, а ИТ је најважнији део тога по питању управљања информацијама и помагања људима. А овде смо отворили центар задужен за ИТ Црвеног крста у целом свету, за подршку свим нашим операцијама. Врло сам поносан на то.

Које су то највеће операције односно кризе које сада пратите?

Две врсте криза. Прво оне сложене. Блиски исток је огроман ако погледате шта се тамо сада дешава у Ираку, Сирији, Јемену, Либији. Додајмо Авганистан у Азији, па Мјанмар, такође веома важна криза па језеро Чад. Али можда највећа криза је развој наоружања у свету.

Као генерални директор Међународног комитета ја морам да мислим на садашњост али и на будућност. А сутра ћемо можда имати оружје попут чаше воде, те величине, са довољно интелигенције да лети без управљања и донесе самостално одлуку кога од нас да убије. То је блиска будућност за коју морамо бити спремни. И државе морају да седну и договоре се како да се односе према овом питању.

Да ли ће то оружје бити довољно снажно, ако је тако мало?

Биће, наравно. Имаће довољно интелигенције да одлучи кога ће да нападне. По први пут у историји људска врста ће препустити машинама да одлучују о убијању без даљинске контроле.

Дакле, то вам је велика брига?

Велика брига. Велика.

Колико често кажете својим људима, урадили сте добар посао?

Свакодневно. Јер свакога дана они померају границе могућег. Они су скромни, знају своје границе, али их ја подстичем да нађу нова решења. И верујем да их води хуманост. И данас сам био поносан, јер само то могао да кажем нашем тиму у Београду.