Злоупотребом антибиотика и лакше повреде могу постати смртоносне

Грло је њено оруђе за рад, а због честих проблема Милица Ђилас око три године пила је антибиотике. Након безброј попијених кутија, ова радијска водитељка завршила је у болници.

"Дошло је до тога да је бактерија постала резистентна и ја ни са чим нисам могла да излечим проблем са крајницима. Тако да сам завршила на једномесечном болничко лечењу после две недеље температуре од 40 степени, која није могла да спадне", објашњава водитељка Радио Београда Милица Ђилас.

Милица није усамљен случај у Србији. Многи када су прехлађени или имају грип користе антибиотике, који у тим ситуацијама не делују.

"У популацији је процењено да око 20 одсто становиштва треба да узима антибиотике, то су имунокомпромитовани пацијенти. Сви остали би требали да се суздрже од самолечења", напомиње фармаколог Милица Бајчетић.

Фармацеут Александра Димитријевић Салом каже да се и даље антибиотици често преписују.

"Пацијенти захтевају врло често да добију антибиотик због бола у грлу и других симптома. Оно што је нама упадљиво је да се најчешће тражи лек који је врло јак у том опспегу антибиотика", истиче Александра Димитријевић Салом из Савеза приватних апотека Србије.

Антибиотике уносимо и када тога нисмо свесни. На пример, када конзумирамо месо и млечне производе.

"Антибиотици се користе у ветеринарској медицини, и стока може да се разболи. У неким земљама постоји примена антибиотика као промотера раста, а у нашој земљи примена у ветерини као додатак исхране је под строгом контролом Министарства пољопривреде", објашњава директор Инфективне клинике КЦС Горан Стевановић.

Уколико се овакав сценарио нерационалне употребе антибиотика настави, они више неће имати никакав ефекат. Бактерије ће постати отпорне на њих.

"Тешке хируршке интервенције почевши од збрињавања политрауматизма, саобраћајних повреда, компликованих, закључно са трансплантацијом...заиста ће бити у великом проблему људи који се тиме баве да исход буде како треба без антибиотске терапије", каже Стевановић. 

Ипак, направљен је помак и у нашој земљи.

"Захваљујући пројекту Министарства здравља и великом ангажовању једног мултидисциплинарног тима у последњих неколико година значајно је пала употреба антибиотика, ми смо констатовали у педијатријског популацији чак за 15 одсто", каже Милица Бајчетић.

У супротном, прети нам постантибиотска ера у којој ће инфекције и лакше повреде опет бити смртоносне, као и пре 1928. године.