На Јелици ексхумација тела двојице убијених Равногораца

Они су, према сведочењу мештана, убијени уочи првих послератних избора које су организовале нове комунистичке власти.

Према речима потомка Милисава Милутиновића (76), сина покојног Јарослава, они су зверски убијени 6. новембра 1945. године на Јелици и затрпани у рупу где су сада пронађени посмртни остаци, што би обдукција судских патолога која је данас стигла из Београда требало и да потврди.

"Мој отац је био у Краљевој гарди и нормално је да је приступио Југословенској војсци у отаџбини, као такав је у јесен 1944. ухапшен и отеран у затвор. Добио је услов да стреља своје саборце на Борчевом игралишту како би био ослобођен. Међутим, уочи тога дана је побегао из чачанског затвора. Јавио се само мојој мајци, а сакрио се у Рогачу код снахе. За њим је одмах је кренула потрага. Ухапсили су мајку и мене, тада сам имао 5,5 година и држали у затвору 14 дана", прича Милисав.

Потера коју је извршио Војни одред као и мобилисана два села, заједно са секретаром општине, за кога Милисав тврди да им је и издао положаје, кренула је 6. новембра 1945.

"Опколили су им место у коме су се крили, а мој отац и Радоњић су се предали, док Драгослав Вучићевић звани Црњак то није хтео да учини, већ је активирао бомбу и убио се. Ову двојицу су везали и тукли, малтретирали, одвели их у штаб где су их пребијали од батина до мрака, а потом су их упрегли у запрежна кола која су вукли све до Придворичке јаруге где су их на најсуровији начин поклали", рекао је Милутиновић.

Он је захвалан Комисији за откривање тајних гробница, што је после толико година дошло на ред да се открију посмртни остаци његовог покојног оца и његовог саборца.

"Моја породица је много тога претрпела и сада бар знамо где су ми очеве кости", рекао је Милутиновић и додао да ће земни остаци бити пренети у крипту у цркву Успење пресвете богородице, која је урађена наменски за страдалнике на Борчевом игралишту по тајним гробницима по планини Јелици.

Историчар Горан Давидовић, председник Комисије за проналажење тајних гробница у Чачку, наводи да је зверска освета заснована на идеологији без суда и пресуде.

"Руководиоци тадашњег месног одбора у Јездини, локална народна милиција и патроле ОЗНЕ из Чачка су на зверски начин убили невиног Милутиновића и Радоњића. Република Србија је последњих 10 година донела законе о рехабилитацији и реституцији. Покојни Радослав Радоњић Лукинац и Јарослав Милутиновић су пред овом државом чисти и доказано је да нису урадили никакав злочин у Другом светском рату", рекао је Давидовић.

Он сматра да су обојица убијени само због идеологије.

"Бавио сам се истраживањем органа унутрашњих послова и формирањем тадашње власти. Новембра 1945. били су први избори где су комунисти морали да победе и то је тада била наредба. Органи унутрашњих послова су добили наређење да крену у чишћење терена где је по процени било око 1.200 отпораша. Акција је предвиђала да нема живих, да нема привођених и да се екзикуције раде на лицу места", каже Давидовић.

Милоп Гостиљац, сестрић покојног Радослава Радоњића, каже да човек не наслеђује само боју очију и боју гласа, већ и шта су му стари радили.

"Све има везе и оставља дубоки траг на оне који долазе после нас. Истина мора да се зна да бисмо могли даље да живимо", рекао је Гостиљац.

Према речима Аца Ђенадића, Равногорски покрет је највише заслужан за откопавање гробница страдалих четника на том подручју.

"Сви знамо да је Равногорски покрет био иницијатор за формирање Комисијије за ископавање масовних гробница која је формирана марта 2011. године. Од тада врло активно радимо на терену и откопавањима поред Мораве", рекао је Ђенадић.

Наводи да им се тако и јавио Милисав Милутиновић из Јездине са сазнањима где су сахрањени његов отац и Радослав Радоњић.

"Припремали смо се дуго за тај чин, наравно морали смо добити и одређена одобрења, што смо све и прикупили. Позвали смо полицију и тужилаштво који су изашли на терен и утврдили да се ту налази људски скелет", истиче Ђенадић.