Одаловић: Број несталих се не смањује очекиваном динамиком

Одаловић је после састанка на којем је представљен извештај о раду државне Комисије од 1. јануара до 30. јуна ове године са представницима неколико Удружења несталих, киднапованих и убијених лица на простору некадашње заједничке државе, рекао да регионална сарадња држава по овом питању није на очекиваном нивоу.

То је образложио и подацима да се у овом тренутку још 10.639 води као нестало, од тога на простору КиМ 1.658 , око 2.100 лица по евиденцији у Хрватској, а остало су нестали у БиХ.

"У овом тренутку, нажалост, процес тражења несталих лица има одређених пробелама у Хрватској и у Босни и Херцеговини али и на простору КиМ. Што се тиче Србије ми апсолутно крајње одговорно поступамо према свим захтевима које смо добили и немамо ни један захтев за новом локацијом на централном делу Србије али имамо на десетине захтева које смо усмерили ка Хрватској, Босни и Херцеговини али и Еулексу", рекао је Одаловић.

Каже, Комисија је констатовала да је преко четити хиљаде несталих лица српске националности.

"Велики проблем је и статус тела или делова тела која се, њих преко четити хиљаде налазе у мртвачницама, у Загребу, Осјеку, Сарајеву, Тузли, Сјеници, Приштини и БањаЛуци", истакао је он и додао да је, како каже, извесно да има погрешних идентификација.

Објашњава да само на микро региону, у Кососвслој Митровици од 88, реексумираних тела, 18 се испоставило погрешно идентификованих.

"То су биле идентификације када су ад хок тимови Хашког трибунала у кампањама које су тада водили, извесно починили. Таквих случајева има још", тврди Одаловић.

Што се тиче Србије, она у овом тренутку инсистира да се на просторима на којима извесно постоје гробна места уради провера локација и ексхумација.

"Не можемо да се помиримо са тиме да годину завршавамо у неким регионима са једноцифреним цифрама идентификација.

Извесно је да смо дали податке о гробним местима, а 74 позната места има у Хрватској, која још нису ексхумирана из период 91.до 95 године ", наводи Одаловић.

Каже да ће влада преко међународних представника и на Косову инсистирати да се овај процес брже и квалитетније спроводи.

Објаснио је да ће се наредних дана поставити апликација која ће, објашњава, бити образац који ће грађани моћи да попуне уколико имају било какве информације о несталим и убијеним са простора бивше Југославије.

"Очекујемо много већу улогу и подршку Међународне комисије за нестала лица и Међународног комитета Црвеног крста јер и они имају део одговорности за цео процес", нагласио је Одаловић.

Драган Пјевач, председник Координације несталих, погинулих и убијених са простора бивше Југославије рекао је да када је у питању портага за несталим лицима, помака има веома мало.

У последње време је, каже, цео процес стао.

"Жртве се политизирају и у Босни и на подручју Косова као и Хрватске. И ту је процес стао. То је повезано са подцењивањем српских жртава", истакао је Пјевач.

Он је нагласио да је неопходно доношење закона о несталим лицима те закона о породицама погинулих бораца и других уредби у Србији.

"Врло је важно утврдити јединствену евиденцију српских жртава", каже он и најављује да ће Удружења израдити публикације свих жртава из бивше Југославије.

Симо Спасић из Удружења киднапованих и убијених на КиМ изразио је незадовољство што се цео процес идентификације жртава одвија споро те истакао да је неправедно што Хашки трибунал до сада није осудио никога за ратне злочине над Србима.