Почела израда првог народног граматичког речника српског језика

"У овој фази пројекта ради се на састављању прве народне речничке базе података о падежним променама именица српског језика. Кажем народне јер је стварају припадници нашег народа, сви они који имају жеље и воље да одвоје мало времена и, уз основно знање о раду са рачунарима и чињеницу да им је српски матерњи језик, дају свој допринос изградњи једног од првих оперативних дигиталних инфраструктурних алата за наш језик", каже Никола Смоленски, један од оснивача Викимедије Србије и спиритус мовенс овог пројекта, који обезбеђује програмерску, техничку али и стручну подршку пројекта.

Смоленски каже да, на основу предлгоа речи које обезбеђује алгоритам, волонтери-сарадници уносе падежне облике речи, на брз, лак и једноставан начин.

"Потребно вам је мање од два минута да се региструјете за рад на пројекту, а мање од једног минута да једну именицу спрског језика учините трајно сачуваном и употребљивом у многобројним будућим пројектима, уносећи у за то предвиђена поља њених седам падежних облика", истиче Смоленски. 

Универзитетска библиотека "Светозар Марковић" из Београда пружа инфраструктурну подршку пројекту.

"Нама је важно да су резултати пројекта у јавном власништву, односно да свака реч коју унесу наши сарадници-волонтери постаје власништво свих грађана Србије и света и да сви они који ће у будућности желети да искористе предности постојања једне овакве дигиталне инфрасртуктуре то могу да ураде без икакве надокнаде", наводи заменик директора библиотеке др Адам Софронијевић.

Сматра да ће постојање једног оваквог народног граматичког речника дати и одређени допринос и изради речника која се одвија у научном контексту у нашим институтима и на факултетима, јер ће и њихови аутори и истраживачи моћи да се користе овом инфраструктуриом као допунским извором за свој рад.

"У овом пројекту ми се ослањамо на статистичке параметре до којих смо дошли током фазе тестирања у којој је утврђен, на основу наших искустава и искустава сличних пројеката реализованих у другим земљама, потребан број уноса за исту реч како би се аутоматским поређењем дошло до правилног облика речи", каже Софронијевић.

Очекује да у најскорије време још већи број институција културе и науке узму учешћа у промоцији овог пројекта, тј. да постану партнери на пројекту, пре свих јавне библиотеке које имају приступ широком кругу оних који су заинтересовани за књигу и српски језик.

"У том смислу међу првима је такво интересовање показала Библиотека Града Београда и ми се радујемо тој важној сарадњи за коју очекујемо да ће донети велики број нових волонтера-сарадника на изради речника – библиотечких корисника и љубитеља књиге", додаје Софронијевић.