Велика Хоча: Стари чувају традицију, млади траже перспективу

У Призрену и Великој Хочи, кроз векове, подигнуто је неколико десетина православних цркава, Богословија, те други споменици културе. Већина Срба је, међутим, уназад деценију и по морала да напусти тај део Метохије.

"Мислим да је важно старати се о језику, књижевности и култури Срба тамо где је то заиста најпотребније и најважније – а то је управо овде", каже председник Удружења фолклориста Србије Бошко Сувајџић.

На петом по реду међународном скупу посвећеном савременој српској фолклористици, српски научници са своје стране разрађују моделе како помоћи преосталим Србима на Косову и Метохији.

"Да развијемо свест о томе колико овај део Косова и Метохије мора бити и остати саставни део читавог нашег простора на коме живимо. То значи да се сви потрудимо да интензивирамо комуникацију пре свега, то би утицало свакако на то да и овај простор, енклава као што је Велика Хоча, почне и привредно боље да живи него што је то случај до сада био. Ако ми учинимо да екскурзије овде много чешће долазе – то ће се осетити овде", рекао је председник Матице Српске Драган Станић.

У Великој Хочи су познати по виноградарству, печењу ракије и производњи вина.

"У почетку смо били овде као у блокади доста, нисмо могли да излазимо, али сада идемо у Митровицу, продајемо по мало. Што кажу, продаје се, не баш много, али иде", наводи житељ Велике Хоче Богољуб Спасић.

Старији житељи Велике Хоче чувају традицију, али млади у овом селу траже другачију врсту егзистенције.

"Ја волим ово село, овде имам другаре, овде сам се родио, али генерално нема баш неке перспективе, колико год да бих волео да има", рекао је студент права Александар Мицић.

Млади у Хочи би, у већини, посао у институцијама, школству, здравству, у неком привредном погону, ако би га неко отворио.

Туристички имају шта да понуде. И Призрен је на 25 километара, а обилује културом, традицијом и религијом, са Богословијом и радом руског конзула Ивана Степановича Јастребова, на њеном подизању 1871. године.