Почео са радом национални Портал отворених података

Национални Портал отворених података важна је иницијатива за привреду Србије, одрживи динамичан развој, ефикасност и транспарентност јавне управе, као и за борбу против корупције, навела је премијерка Ана Брнабић.

Међу девет институција које су обелоданиле податке су и Агенција за лекове и министарства унутрашњих послова и просвете. Ниједан податак није личан али, зависно од интересовања, добијају се информације о регистрованим лековима, радним местима у просвети или, на пример, саобраћајним несрећама.  

Премијерка је позвала све државне органе и институције као и локалне самоуправе да приступе отварању својих података.

"Позивам све органе у оквиру Владе Србије и генерално све државне органе и институције да приступе отварању својих података, као и локалне самоуправе. То ће бити јако важно и ја као председница владе имам неку могућност да утичем на отварање података тако да имате пуну отвореност за сарадњу од стране владе да у наредном периоду радимо на овоме", навела је Брнабићева.

Захвалила се свима који су учествовали у стварању и имплементацији Портала отворених података.

"Ово је јако важна и изазовна област. Дигитализација, иновације и подршке стартап иновационим компанијама и инфорамционим технологијама у државној управи којима се Србија полако, али сигурно окреће", рекла је Брнабићева.

Премијерка је истакла улогу Светске банке, Фонда за добру управу Велике Британије, Шведске агенције за међународни развој, као и УНДП-а и новостворене Канцеларије за информационе технологије и електронску управу.

"Ова канцеларија је једна од ствари које смо урадили за 100 дана владе, а сви заједно смо радили на овоме. Програм Отворени подаци – отворене могућности укупно ће имати вредност милион долара. Велики посао је урађен, али је и велики посао пред нама", рекла је премијерка.

Директор Канцеларије за информационе технологије и електронску управу Михаило Јовановић рекао је да су отворени подаци они који су доступни у отвореним форматима, приступачни и лако читљиви.

"Широм света је откривено да отворени подаци утичу на привредни раст, чине јавну управу ефикаснијом, омогућавају квалитетније услуге за грађане, развијају транспарентност и смањују простор за корупцију", истакао је Јовановић.

Додао је да је ЕУ међу првима препознала значај отварања података у поседима органа јавне власти, и да је још 2003. донела директиву о поновној употреби информација јавног сектора која је унапређена 2013. године.

"Европска комисија процењује да ће отварање података створити тржиште вредно 40 милијарди евра годишње, а да ће укупна вредност коју ће ово тржиште донети привреди ЕУ достићи 200 милијарди евра. Зато се на међународном нивоу о отвореним подацима говори као о новој нафти", навео је Јовановић.

Објашњава да портал чини неколико ставки, а то су организације које деле своје податке и којих тренутно има девет (Повереник за информације од јавног значаја, МУП, Агенција за лекове и медицинска средства, министарство просвете), скупови података којих сада има 45, ресурси којих има 139, корисници којих има 76 и употреба података којих за сада има три.

"Кроз отварање података држава развија креативни бизнис и економију знања. На порталу постоји и анкета, јер желимо да знамо који подаци имају највећу вредност за јавност и бизнис. Попуњавањем ове анкете помажете нама да помогнемо вама, а ово је први државни интерактивни портал", рекао је Јовановић.

Додаје да је значај овог пројекта препознат и у експозеу премијерке, као и да се види њена дубока посвећеност процесу дигитализације и подршка за све пројекте у тој области.

Амбасадор Велике Британије у Србији Денис Киф рекао је да је ово један од бројних пројеката које британска влада подржава кроз Фонд за добру управу.

"Од 2015. до сада подржали смо реформске процесе кроз више од 40 пројеката у укупној вредности око седам милиона евра. Отварање података владиних институција доприноси повећању транспарентности, демократске контроле, побољшање сервиса грађана", рекао је Киф.

Додаје да ће на самиту земаља Западног Балкана у Лондону дигитализација бити водећа тема.

"Отварање података је и економски важно. На пример, укупна вредност ове иновативне привредне гране у Уједињеном Краљевству процењена је на 90 милијарди фунти, а индустрија отворених података запошљава око пола милиона људи", истакао је Киф.

Додаје да Србија има јасно дефинисане циљеве, као и да остварује значајне резултате у овој области.

"Ово је само почетак, прави посао тек следи. Наставићемо са изразитим интересовањем да пратимо имплементацију овога и надам се да ћемо што пре видети и конкретне резултате" закључио је Киф.

Међу објављеним подацима су и они које је сакупио Повереник за информације од јавног значаја. Из његовог тима подсећају да годишње приме од 3.000 до 4.000 захтева оних којима држава није дала тражене податке, а да прошле године, само од Владе, повереник није добио тражене информације на 61 захтев.

"Портал свакако јесте корак у правцу којим желимо да идемо, ми смо препознали значај отворених информација. Истовремено имамо и одређене скепсе, наиме отварање података у поседу органа јавне власти су комплементаран механизам, слободног приступа информацијама од јавног значаја, где се ми сусрећемо са великим бројем проблема", наводи Радоје Гвозденовић, помоћник повереника за информације од јавног значаја.

Стална представница и координаторка програма УН за развој Карла Херши, рекла је да је добар знак што већ сада девет институција објављује податке, као и да има још 11 оних који израђују планове за коришћење отворених података.

"Дошло је и до процеса децентрализације и саме локалне власти преузеле су иницијативу на пољу отворених података. Отворени подаци су више од података, то је начин да се заједнице окупе око питања од виталног значаја за њихов опстанак, као што је питање одрживог развоја, образовања, сигурности и заштите животне средине", навела је Херши.

Представница канцеларије Светске банке у Србији Светлана Вукановић рекла је да је процес отварања података на светском нивоу почео још 2006. како би се створила транспарентнија управа и повећало учешће грађана.

"Показало се да то има позитивне ефекте на економију, иновације и на електронску управу и дигиталне бизнисе. Светска банка је одавно препознала да у свету са много неједнакости дигитална област јесте нешто где сви имају сличне шансе, као и да је то прилика за земље у развоју да надконаде изгубљене моменте и напредују на свим нивоима", рекла је Вукановићева. 

Додаје, да у Србији Светска банка подржава ИЦТ кроз секторске пројекте од самог почетка, а да су највидљивији заједнички пројекти пројекат катастра и електронских грађевинских дозвола и отварање података о саобраћајним незгодама ове године.

"Данас смо издвојили 300.000 долара бесповратних средстава да би учествовали у пројекту отворених података. Надам се да ћемо кроз радионице широм Србије још дискутовати на ову тему и ширити свест о значају ове области", рекла је Вукановићева.

У оквиру свечаности поводом представљања националног Портала отворених података потписан је и пројекат Отворени подаци – отворене могућности.

број коментара 0 пошаљи коментар