Треће доба – када помоћ породице није довољна

На Општини Нови Београд, најбројнијој у Србији, више од трећине становника, око 38.000, старије је од 65 година. Они су били у фокусу истраживања "Пригушена светла града", како би се утврдило како живе и какве су им потребе. Помоћ у кући и здравствена нега су им најпотребнији, показује истраживање. Услуге подршке, међутим, углавном су им недоступне, па се ослањају на подршку породице, пријатеља и комшија. Најтеже је онима који живе сами, а такав је сваки 16. становник Новог Београда.

Има случајева да неки од старијих станара вишеспратница годинама нису изашли из станова. Срећни су ако имају породицу или добре комшије, који хоће да им помогну око набавке или кућних послова.

Надежда Трпковић има 84 године и од смрти супруга живи сама. Има ћерку, зета и два унука.

"Ја сам задовољна зато што сам здрава и зато што ми за сада није потребна та помоћ, али верујте да је тешко, зато што има мало особа које помажу. Нити обилазе, нити се интересују, па макар телефоном да позову да питају како су", каже Надежда.

Др Љиљана Савић Абрамовић каже да се радује када се нађе неко да пружи помоћ.

"Недавно носим неки тежи терет и иза себе чујем брзе кораке и два дечака од 12, можда 14 година, просто трче да ми помогну. Ја сам читав дан певала јер сам схватила да расту млади, добро одгојени људи", испричала је Савић Абрамовићева.

Само један одсто старих ослања се на помоћ социјалних служби. Старост обично прати и болест, али здравствени систем не одговори увек на њихове потребе.

"Ја јесам здравствени радник и јако много примера дискриминације старих се дешава на моје очи", рекла је др Љиљана Савић Абрамовић.

Објашњава да се прави једна врста тријаже: "Притрчи младом, притрчи средње старом, а тај много старији, који је можда на издисају, и можда су му то и неки задњи моменти, добиће по некаквом реду последњи услугу."

Свака 16. старија особа нема никог свог. Најтеже је женама и онима који немају приходе, или имају веома мала примања.

"Велики број старијих особа од 65 година, посебно старијих жена, су неформални неговатељи својим мајкама, својим супружницима који пате од деменције, или других психички измењених стања, многе су неформални неговатељи својој одраслој деци, особама с инвалидитетом, и то је за мене био највећи изазов на терену кад сам се сусрела са њиховим патњама, са њиховим страховима, са њиховим зебњама", каже Надежда Сатарић из НВО Снага пријатељства "Амити".

Наталија Перишић, професорка на Факултету политичких наука, истиче да је истраживање показало да је породица најважнији ресурс на који се држава ослања, али да је прилично исцрпљена.

"Наше истраживање је показало да су стари способни, да они хоће, да они желе да живе у сопственим кућама али да им је потребна помоћ, осим помоћи породице", истиче Першићева.

Много је незапослене деце која живе од пензија својих родитеља. Неке од препорука стручњака јесу да се у локалним срединама развијају сервиси подршке који ће бити доступни свим старим људима, али и да се подрже и помогну породице које брину о остарелим родитељима.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.