Другарство нема цену – мали Лозничани прикупљају помоћ за лечење другарице

Како би помогле својој болесној другарици, сестре Ивана и Тијана, иако и саме тешко живе, продале су своје омиљене играчке.

"Мени и мојој сестри није било тешко да се одвојимо од играчака јер играчке ништа не вреде ако не можемо да их поделимо са нашом другарицом", наводи Ивана Вучетић.

Њихови другари из суседног села новац су прикупљали куцајући на врата комшијама, и продавајући лимунаду и колаче на одмору између часова.

"Кад сам чуо који је проблем, идеја ми је синула да можемо било како да помогнемо, па смо ја и моја другарица Анђела кренули и прикупљали новац", прича Филип Лукић.

Лука Петровић наводи да су се организовали ако што су лимунаду правиле девојчице, а колаче маме које су они продавали.

За неколико дана ђаци су прикупили око 30.000 динара, што је Анђели и њеним родитељима довољно да купе терапију за месец дана.

"Наша деца нису остала слепа на невоље своје другарице и решили су да помогну, ови старији ученици самоиницијативно ови млађи су се одазвали када смо направили хуманитарну продајну акцију и одрекли су се својих играчака, свог прибора, чак су и сами правили експонате", објашњава учитељ Предраг Спасојевић.

Мештани села у малозворничкој општини су скромни људи, са ниским примањима, али спремни да помогну колико могу.

"Драго ми је што имамо такве мале људе, а заправо велике људе по својим делима јер они тако мали размишљају о неком другоме и одвоје од себе да би другоме дали, некоме коме је то потребније", наводи наставница српског језика Ивана Ивановић.

Најважнију лекцију у животу, они су већ научили, а то је да буду добри људи.