ТИМ Центар: Од почетка "Егзита" српски туризам зарадио 150 милиона евра

Од оснивања до данас фестивал "Егзит" донео је привреди Србије директну екномску корист од 150 милиона евра, а ове године 14,4 милиона евра, показују резултати истраживања које је спровео "ТИМ Центар".

Поред финансијског, допринос "Егзита" огледа се и у вишеструко већој процењеној вредности међународне промоције Новог Сада и целе Србије, саопштио је Егзит прес.

Како се наводи, капије овогодишњег Фестивала "Егзит" забележиле су рекорд од преко 215.000 улазака од стране посетилаца из преко 60 земаља широм света. 

Међу њима су предњачили гости из земаља некадашње Југославије са 23,2 одсто, док је велики број гостију стигао из земаља Западне Европе који чине 21,6 одсто од укупног броја посетилаца. 

Међу њима се посебно издвајају Велика Британија, Немачка, Холандија и Белгија, док раст бележе гости из Италије, Француске, Ирске и Шпаније. 

Ове године је било и нешто више посетилаца из Источне и Југоисточне Европе који заједно броје 14,2 одсто, а међу њима предњаче Турска, Мађарска, Грчка, Румунија и Бугарска, а расте број посетилаца из земаља као што су Русија, Украјина, Пољска, Чешка и Словачка. 

Констатно расте и број туриста ван европског континента, а ове године је њихов укупан број увећан чак за трећину.

Ови посетиоци чинили су тако рекордних 6,3 одсто од укупног броја, а највише међу њима је Американаца, Аустралијанаца и Кинеза, који заједно чине половину ваневропских гостију, док су у другој половини ове групе туристи из Бразила, Јужне Кореје, Јапана, Тајланда и других удаљених дестинација. 

Они уједно и највише троше и у Србији у просеку остављајући преко 600 евра по особи.

Следе их гости из Западне Европе са 532 евра, док природно најмање трошкове има домаћа публика са просечно потрошених 312 евра, па у просеку, посетилац Егзита за време фестивала потроши чак 431 евро. Истраживање је још једном потврдило и да велики број страних гостију на овом путовању до Новог Сада искористи прилику да уједно посети и Београд, те још неке мање дестинације у Србији, где се у просеку задржавају два до четири додатна дана. 

Од анкетираних посетилаца чак 98 одсто је изјавило да ће сигурно или са великом сигурношћу поново доћи на Егзит. Такође, готово 64 одсто туриста допутовало је баш због фестивала "Егзит", док једна трећина, углавном домаћих гостију, наводи да би свакако посетила Нови Сад.

Чак 50,8 процената анкетираних каже да им се због"Егзита" поправило мишљење о Новом Саду, док 46,5 каже да је остало једнако повољно као и пре. 

Занимљиво је да се ови проценти готово у потпуности поклапају са бројем посетилаца који су први пут посетили "Егзит", односно били и на неком од претходних издања фестивала. Највећи број посетилаца којима је овогодишњи "Егзит" био и први у животу долази из земаља ван Европе (84,1 одсто), а фестивалску "премијеру" имало је чак 65,8 одсто посетилаца из Западне Европе. 

Просечна старост публике фестивала "Егзит" је 25,6 година и високообразовани посетиоци чине већину од уобичајених 80 одсто.

Публику са купљеним улазницама чини 50,9 одсто запослених, 39,7 одсто студената и 3,5 одсто средњошколаца, а 5,3 одсто заједно чине сви остали. 

Истраживање је рађено на репрезентативном узорку током трајања фестивала, а анкетирани су искључиво посетиоци који су улазницу купили, док су учесници, радници, представници медија и других институција изузети. 

Када се економском ефекту који је "Егзит" имао у Србији дода и установљених 10,1 милион евра доприноса "Си Стар" фестивала Хрватској, као и 9,9 милиона евра од "Си Денс" фестивала црногорској привреди и засад непроцењен ефекат "Револушн" фестивала на румунску економију, "Егзит Лето" љубави региону је укупно донело најмање 34 милиона евра.

Тиме је потврђено да се ради о једном од највећих фестивалских подухвата у свету, који је овог лета окупио преко 350.000 људи из више од 90 земаља света на чак четири узастопна фестивала у региону, наводи се у саопштењу.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 26. април 2024.
17° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво