Уџбеник из историје – од истине до критике

Уџбеник из којег историју учи већ десет генерација гимназијалаца, аутора професора Радоша Љушића, за његовог колегу, некадашњег студента – је споран. Александар Милетић наводи да историјске догађаје приказује селективно, етноцентрично, а увредљивим изразима крши и Закон о забрани дискриминације.

"Имамо употребу придева 'шиптарски', који је већ у правном систему, након образложеног мишљења поверенице за заштиту равноправности из 2015, дефинисан као дерогирајући израз којим се вређа достојанство читаве једне етничке групе, припадника једне националне мањине", истиче Милетић.

Аутор одговара да је уџбеник писао по светским стандардима, а у полемику се на истом становишту укључио и историчар Чедомир Антић. Објашњава – историја се пише на основу извора, што уџбенику професора Љушића не недостаје.

Милетић би, каже, идентитет конструисан у 20. веку да пренесе на 19, зато што је то политички коректно.

"Ако он говори о етничким Албанцима, етничким Србима и да треба професор Љушић да пише историју Србије, уместо историју етничких Срба, он дефинитивно 20. век пребацује у 19. век", каже Антић.

У јавности се чуо предлог и да се уџбеник повуче и преиспита, али у Министарству просвете кажу да званичан захтев за то, на њихову адресу, није стигао. Ако га буде, од Завода за унапређивање образовања ће тражити да оснује комисију која би утврдила да ли су примедбе на месту.

У Заводу подсећају да су се о том уџбенику последњи пут изјашњавали 2010. и то позитивно, али и да је историја предмет на који до њих стиже највише примедаба.

И Србија ту није усамљена. Према истраживању Центра за демократију Југоисточне Европе, ђаци у региону о суседима често уче мало или погрешно.

"То значи да се стиче идеална слика о нама самима – увек смо најбољи, увек смо ми у праву, стално је неко други крив", рекла је Звездана Ковач из Центра за демократију и помирење у Југоисточној Европи.

Кажу, народи у региону имају исту историју, али различиту историографију. Зато у историјским читанкама последњих 12 година наставницима историје нуде различите изворе.

"Дајемо прилику ђацима да стекну слику о контексту у којем је један догађај настао. У нашим читанкама коегзистирају истине, ми не претендујемо на једну истину већ се трудимо да подстакнемо критички начин размишљања", указала је Звездана Ковач.

Последњи пут, одобрени уџбеник историје повучен је на дораду пре две године, на захтев патријарха Иринеја. Историја за шести разред Радета Михаљчића, после преправке, и данас се користи.