Вртић је луксуз за половину предшколаца

Због незапослености, ниских примања и недовољног броја предшколских установа, вртић је луксуз за половину дeце предшколског узраста. Само у Београду, на место чека 3.500 малишана, а у Новом Саду и Нишу 200 њих. Надлежни најављују више места, али и измену цене вртића која ће зависити од примања родитеља.

Још једну новину предвиђа Закон о основама система васпитања и образовања: локалне самоуправе боравак деце у вртићима могу да субвенционишу са мање од досадашњих 80 одсто. Боравак сваког од 60.000 малишана, колико их је у престоничким вртићима, кошта готово 28.000 динара.

"Град Београд не размишља о повећању цена и цена остаје иста", каже градски секретар за образовање и дечју заштиту Славко Гак.

Град покрива 80, а родитељи 20 одсто трошкова. Однос локалног и кућних буџета могао би да се промени израдом социјалних карата. Тако ће, уместо досадашњих 5.591 динара за све, цена обданишта зависити од примања.

"Мислим да је то најправеднији обрачун цена када је у питању учешће родитеља и јединица локалне самоуправе у економској цени", објашњава Гак.

Чекајући нови обрачун и нове вртиће, наставља се стара пракса враћања дела новца родитељима који децу упишу у приватна обданишта.

То је многима био подстицај да покрену посао, па је само у Београду број приватних установа за последње две године утростручен. Укупно их је 165. Поједини родитељи их заобилазе јер сумњају у квалитет и обученост запослених. Приватници то негирају.

"Врло је јасно речено ко може да ради у дечјем вртићу. Не може да дође неко са улице, не може да ради неко ко није квалификован. Има доста преквалификација што се тиче медицинских сестри – васпитача, али то су углавном особе које већ имају неки медицински облик школовања", тврди Душка Тасић из Удружења приватних вртића.

Како би попунили слободна места, приватни вртићи често нуде много више од државних – од превоза, часова певања и сликања, до базена.

"Квалитет установе је ствар политике установе и родитељ мора да буде јако обазрив, у крајњем случају бира оно што му се свиђа", каже Тасићева.

Док родитељи са дубљим џепом бирају програме за децу, сиромашни бирају баке и деке. Према подацима Уницефа, 80 одсто малишана из богатијих породица иде у вртић, док из сиромашнијих тек девет одсто њих има предшколско образовање.

"Како би се то променило, Србија мора пре свега да родитељима прикаже значај предшколског васпитања за развој детета. С друге стране, мора да понуди: квалитетан и присутпачан вртић, добар кадар, програм модерне педагогије и опрему која одговара раном учењу", каже директор канцеларије Уницефа у Србији Мишел Сенло.

До тог циља Србији ће помоћи кредит Светске банке од 50 милиона долара намењених изградњи вртића. Стратегија развоја образовања у Србији предвиђа да број деце у предшколским установама до 2020. буде 75 одсто. Просек Европске уније је 87.

Број коментара 4

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 28. март 2024.
18° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво