Строга заштита за око 2.000 биљних и животињских врста

Србија је једна од ретких земаља где некажњено свако баца отпад где стигне. У рекама је све више флаша, пластике и другог отпада, а због тога све мање живог света у њима.

"Разграђивање отпада, пре свега пластичног отпада у нашим рекама, свакако да раствара и материје од којих је пластика направљена и да то касније кроз ланац исхране комплетно утиче на оно што јесте живи свет реке, али и шире будући да се многе животињске врсте хране рибама", објашњава Наташа Панић из Завода за заштиту природе Србије.

Међу најугроженијим врстама је белоглави суп. Сматра се да их има само има неколико десетина парова. За мрког медведа нема прецизних података, а процена је да их у Србији има између 100 и 200. Међу заштићеним животињама су већина птица грабљивица, бубамара, жабе, белоушке, шарке.

"Постоје рачунице где једна змија у току сезоне поједе и неколико хиљада глодара, а ми тровањем једним мамцем не можемо да покријемо ни десет глодара. То тровање убија птице, убија инсекте, убија змије. Све се посредно налази у ланцима исхране", истиче Расто Ајтић, биолог-херпетолог.

Заштићена је и Панчићева оморика, али и мало познат Панчићев скакавац. Главни разлог угрожавања ове ретке и реликтне врсте је уништавање њихових станишта, односно сеча шума црног бора.

"Њега је описао Јосиф Панчић, чувени ботаничар 1882. године, пронашао га је годину дана раније на Мокрој Гори и на планини Тари. Животиња из паристорије и та фамилија је везана за тропе, ово је једини представник фауне у Европи", наглашава Драган Павићевић, биолог-ентомолог.

Према званичним проценама Међународне уније за заштиту природе, петина свих познатих сисара, трећина водоземаца, гмизаваца и риба, 12 одсто птица и 70 одсто биљака, угрожено је и прети им нестанак.