Времеплов (7. октобар 2017)

Светски дан сигурног и достојанственог рада. Дан Војске Црне Горе. Дан Града Краљева. Свети краљ Владислав. Задушнице.

1789. - Аустроугарска војска освојила Београд

1806. - Британски проналазач Ралф Веџивуд патентирао индиго

1813. - Падом Београда угушен Први српски устанак против Турака

1841. - Рођен Никола I Петровић, црногорски књаз
(Његуши, 07. 10. 1841 - Ка д' Антиб, 01. 03. 1921)

1849. - Умро Едгар Алан По, амерички књижевник
(Бостон, 19. 01. 1809 - Балтимор, 07. 10. 1849)

1877. - Рођен Војислав Илић - Млађи, књижевник
(Ореховица, 07. 10. 1877 - Београд, 22. 05. 1944)

Војислав Илић-Млађи је завршио гимназију и Правни факултет у Београду. Радио је као судски чиновник у Чачку, Крушевцу и Јагодини. Био је секретар Апелације и инспектор Министарства правде у Београду. Прве књижевне радове објавио је у листовима "Звезда", "Дело", "Коло", "Бранково коло" и др.  Писао је критике и водио жучне књижевне полемике, а дао је и више превода с руског, француског и немачког језика. Најбоље су му песме о личној љубавној драми, као што су: "Звони", "Из једне шетње'', "Ноћна свирка", "Из болничких часова" и "Над извором Тимока", искрене у тону и емоционално потресне.

1897. - Рођен Боривоје-Бора Јовановић, новинар и уредник листова "Политика", "Спортиста", "Југословенска спортска ревија", доајен спортског новинарства, једини српски новинар на Првом светском првенству у фудбалу у Монтевидеу (Београд, 07. 10. 1897 - Београд, 29. 02. 1980)

1914. - Рођен Михаило Лалић, књижевник, уредник "Борбе", "Књижевних новина" и "Нолит"-а, академик (Трепча, Андријевица, 07. 10. 1914 - Београд, 30. 12. 1992)

1915. - Мајор Драгутин Гавриловић издао Наредбу о одбрани Београда у Првом светском рату

1926. - Рођен Радојица Милосављевић, музички педагог и хорски диригент
(Краљево код Алексинца, 07. 10. 1926 - Ниш, 12. 11. 2000)

1928. - Откривен споменик Победник на Калемегдану, дело вајара Ивана Мештровића

1931. - Рођен Дезмонд Туту, јужноафрички надбискуп, борац против апартхејда, нобеловац (Клерксдорп, 07. 10. 1931)

1932. - Рођен Синиша Вуковић, сликар, архитекта и ликовни критичар, професор и декан Факултета примењених уметности у Београду, један од оснивача "Медиале" (Куманово, 07. 10. 1932 - Београд, 25. 10. 2011)

1949. - Прокламована Демократска Република Немачка

1951. - Рођен Енки Билал (Енес Билаловић), стрип-цртач (Београд, 07. 10. 1951)

1952. - Рођен Владимир Путин, руски политичар и државник, председник и премијер Русије (Лењинград, 07. 10. 1952)

1953. - Умрла Аница Савић Ребац, филолог и историчар књижевности, професор Филозофског факултета у Београду (Нови Сад, 04. 10. 1892 - Београд, 07. 10. 1953)

1959. - Умро Марио Ланца (Алфред Арнолд Кокоца), италијански певач и филмски глумац (Филаделфија, 31. 01. 1921 - Рим, 07. 10. 1959)

Син италијанских досељеника у Америку, Алфред је од малена показивао склоност ка канцони и обожавао Каруза и Ђиљија, чије је гласове имитирао. Певање је учио код чувене Ирене Вилијамс, а касније код Ђакома Спадонија, код којих су учили и његови идоли. Упоредо је студирао музику на Универзитету у Филаделфији. Његов музички и филмски успех почео је када га је чуо Луис Мајер из компаније МГМ и предложио му уговор на седам година у Холивуду. На Мајеров наговор променио је име у Марио Ланца. Захваљујући раскошном таленту и неодољивом шарму, музички филмови које је снимио имали су изванредног одјека код публике. Био је врсни интерпретатор популарних опера Вердија и Пучинија и мајстор канцоне и наполитанских песама. Наступао је у Скали, Метрополитену, Ковент Гардену и другим великим оперским кућама, увек изазивајући дивљење. Последње године живота провео је у Риму, где је снимио филм "Ариведерчи Рома" слутећи свој скори крај. Иза њега је остало преко 40 милиона примерака албума које је  снимио у току богате и раскошне уметничке каријере.

1967. - Рођена Даница Вученић, новинар Радио Београда, Радио Слободна Европа, Б 92 и Радио-телевизије Војводина (Зрењанин, 07. 10. 1967)

1985. - Палестински командоси отели италијански прекоокеански брод "Акиле Лауро" са 535 путника и чланова посаде

1991. - Погинуо Милан Жегарац, новинар, ратни дописник "Вечерњих новости" ( - Вуковар, 07. 10. 1991)

1997. - Умро Јанез Врховац, позоришни, филмски и ТВ глумац
(Београд, 19. 01. 1921 - Београд, 07. 10. 1997)

2001. - Умро Родољуб-Рођа Раичевић, певач и композитор
(Никшић, 11. 07. 1957 - Београд, 07. 10. 2001)

2001. - Америчком акцијом под називом "Трајна слобода" почео рат у Авганистану

2005. - Умро Јован Солдатовић, академски вајар, професор Више педагошке школе и Академије уметности у Новом Саду (Черевић, 26. 11. 1920 - Нови Сад, 07. 10. 2005)

2007. - Умро Миладин Вуковић, слависта, књижевни критичар, професор и декан Филозофског факултета у Никшићу, академик (1938 - Подгорица, 07. 10. 2007)

2010. - Умрла Милка Планинц, хрватски политичар и државник, председник Савезног извршног већа и Централног комитета Савеза комуниста Хрватске (Дрниш, 21. 09. 1924 - Загреб, 07. 10. 2010)

2011. - Умро Рамиз Алија, албански политичар и државник, председник Албаније
(Скадар, 18. 10. 1925 - Тирана, 07. 10. 2011)

2011. - Умро Драган Димитријевић, позоришни, филмски и ТВ глумац, првак Народног позоришта у Лесковцу (Смедерево, 1938 - Лесковац, 07. 10. 2011)

2012. - Умро Мерсад Бербер, академски сликар и графичар, професор Академије ликовних уметности у Сарајеву, академик (Босански Петровац, 01. 01.1940 - Загреб, 07. 10. 2012)

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 25. април 2024.
10° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво