Игра "Ужичко" цела Југославија!

Нису само позорница, свадбе и вашари резервисани за традиционални српски плес. Право време да се поведе коло је када има повода за весеље, било да се слави лични, породични, професионални, или национални успех. Тако су златну медаљу на Европском првенству прославиле српске одбојкашице – "Ужичко" се чуло и играло у Азербејџану.

Као облик народног плеса, "коло" или "оро" широко је распрострањено у многим народима. И док се у појединим земљама само поштује као нематеријално културно наслеђе, негује у уметничким ансамблима, или презентује као део традиције, у Србији и код Срба коло се игра у свакој прилици.

Једна од њих била је прослава Кинеске Нове године у кинеском контигенту Мировних мисија Уједињених нација. Тада су српски мировњаци у Либану поносно представили најпознатији српски плес.

Данас је он у народу познат као "Ужичко коло", иако је то заправо назив музичке нумере.

"И поред многобројних музичких нумера уз које се игра (народно) коло, мелодија 'Ужичког кола' до данас је опстала као најпопуларнија, због чега је извесно дошло до поистовећивања ове музичке нумере са плесом", објашњава Здравко Ранисављевић, наставник Етнокореологије на Факултету музичке уметности у Београду.

И тако је постало националнo oбележје Србије. Вероватно је то један од разлога због којег су хрватски десничари и њима наклоњени портали негодовали због извођења "Ужичког кола" у Пули и Ровињу, наводећи да су истовремено у том региону отказивани концерти Марка Перковића Томпсона.

Међутим, етно друштва из Србије су на фестивалу у Истри поздрављена аплаузом, а како су пренели локални медији, у коло су се "ухватили" и пролазници, туристи.

Да "Ужичко" повезује, а не раздваја људе и народе, потврђено је више пута. Видео-снимак на којем хрватски фратри играју "Ужичко коло" постао је хит на Јутјубу. Већина је имала проблем са корацима, али је, како преноси један дубровачки лист, бискуп цупкао "као од шале".

Цупкали су и хрватски навијачи и то у Франкфурту – када су прошле године славили победу над Турском на Европском првенству у фудбалу.

Зато не треба да чуди ни када "Ужичко" поведу мештани и мештанке Фојнице у БиХ.

Осим у земљама региона, српско коло чује се и у дијаспори. За промоцију српске народне игре у иностранству задужени су домаћи ансамбли и културно уметничка друштва, али то понекад раде и комшије.

Тако су младићи и девојке из Пљеваља, носећи црногорску заставу и народну ношњу, заиграли "Ужичко" усред Пољске.

Одраз српске традиције 

Препознатљива мелодија и једноставни кораци објашњавају зашто је ова народна игра тако популарна.

"Коло је једноставно, ритмично. Спада у групу 'кола у три' (три корака) - најједноставнији облик кола. У ту групу спадају и 'Кокоњеште' и 'Моравац', 'Жикино коло'. Једноставно је и за свирање, и за игру, и тако се одомаћило на свим весељима", рекао је Александар Степић, шеф оркестра АКУД "Лола".

Нема добре свадбе док не засвира "Ужичко". А, за хватање у коло потребна је само добра воља, каже етнокореолог Ранисављевић.

"Познато је да коло подједнако изводе вешти и мање вешти играчи, што указује на примарну социјалну функцију овог плеса. У том смислу, узимањем учешћа у извођењу кола појединац даје својеврстан допринос весељу", истиче наш саговорник.

Велика популарност кола присутна је у Србији, али и региону, деценијама уназад.

Међутим, деведесетих година 20. века ова врста плеса добија националну димензију, каже Ранисављевић.

"У процесу редефинисања етничких идентитета у региону, коло међу Србима добија својеврсно хибридно национално значење, третирајући се као специфичан национални симбол. Временом је, захваљујући посебној медијској пажњи, овај елемент културног наслеђа добио на својој друштвеној видљивости и, самим тим, на општој популарности", објашњава овај етнокореолог.

И данас је српско коло, на челу са "Ужичким", одраз српске традиције и културе. Младићи и девојке, у народним ношњама и у опанцима, често уз осмех и игру дочекују стране делегације, светске званичнике.

Није познато да ли се неки од њих ухватио у коло током посете Србији, али је забележено када је тадашњи председник Томислав Николић на Андрићевом венцу заиграо "Ужичко" са дечјом фолклорном групом. 

А ко боље чува традицију – него млади. Чим се заврши "Плес матураната" (када млади широм света играју кадрил - плес четворке), матуранти у Србији се одмах ухвате у коло – које друго, до "Ужичког".

Поведу они, прикључе се пролазници, а славу често однесе онај ко се најбоље покаже. Обично то буде коловођа.

Међутим, ове године је у Новом Саду, после кадрила, упоредо са матурантима своје коло повео радник-алпиниста ангажован на поправци Катедрале на Тргу слободе. Висећи на зидинама, "оплео" је "Ужичко" и добио највећи аплауз.

А, на крају видеа који смо приредили за вас, можете погледати како се коло игра на лицу места – у Ужицу.