Средњошколци незаинтересовани за пољопривредне факултета

На београдском Универзитету, и после другог уписног рока, остало је неподељено нешто мање од 1.600 индекса, што је око 10 одсто укупног броја места. Мањи број бруцоша бележе и новосадски и нишки универзитет. Иако 40 одсто становништва живи на селу, а аграр се промовише као уносна будућност Србије, и на пољопривредним факултетима ове године има упражњених места.

На пољопривредном факултету у Новом Саду, и после другог уписног рока остало је непопуњено 19 буџетских места. Да ли ће бити и трећег позива за студенте, наредних дана одлучиваће Сенат Универзитета. И на београдском Пољопривредном факултету има места.

"Успели смо да попунимо сва буџетска места и тренутно има уписаних 651 студент. На самофинансирајућим позицијама имамо 211 празних места", каже Душан Радивојевић, продекан за наставу са Пољопривредног факултета у Београду.

Чачански Аграномски факултет сваке године отвара врата за 120 бруцоша који желе да уче о агрономији, воћарству и виноградарству, зоотехници и прехрамбеној технологији.

"Ове године смо уписали до сада 108, тако да нам је остало 12 упражњених места и могу рећи да постоји интересовање", каже Владета Стевовић, декан Агрономског факултета у Чачку.

Деца која похађају средње пољопривредне школе, углавном су са села, па често, по завршеној матури, остају да живе и раде на својим газдинствима, кажу у краљевачкој Пољопривредно- хемијској школи.

"Ове године имамо нешто мало упражњених места, пољопривредни техничар има пет, техничар хортикултуре осам, али то не сматрамо ништа алармантно, то се десило ове године, а прошле године је интересовање било веће него што смо имали места", каже Светлана Младеновић, директорка Пољопривредно-хемијске школе у Краљеву.

На Пољопривредне факултете, кажу, одлази тек 10 до 15 одсто ђака ове школе.

Шта је узрок упражњених места на пољопривредним факултетима, где се традиционално тражи место више?

"Ове године је остало око 211, 212 места, прошле године је било 32 места која су остале, претпрошле 19. Чини ми се да је најважнији узрок то што су генерације матураната које излазе неколико година све мање. Сад ћемо видети за мастер студије и докторске, али сигурно се очекује нека слична тенденција", каже Нада Ковачевић, проректор за наставу Универзитета у Београду.

Прогнозе нису охрабрујуће. Очекује се да већ 2020. године неће бити довољно матураната да попуне сва места на факултетима.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.