Вучић у Јајинцима: Ми хоћемо да инвестирамо у живот и будућност

Јајинци су били једна од најстрашнијих фабрика смрти у Европи, која је радила по "страшној" рутини - доручак, ручак , вечера, спавање, стрељање, рекао је председник Вучић и подсетио да су ту довођени Срби, Јевреји... сви други који мисле другачије, сваког дана у јаме је бацано по 300 људи.

"И данас знамо шта је нацизам, захваљујући и Јајинцима, Јадовну, Пребиловцима, а то је дугорочно ''инвестирање'' у мржњу. Морамо да се сећамо и да се подсећамо на количину смрти која је овде произведена", поручио је Вучић и додао да добро памтимо, да заборавити не смемо, као што не смемо ни стати на путу за богатију и срећнију Србију. 

Како је рекао, "стојимо овде и само нас свест може одвојити од застрашујућег понављања историје и фарсе и некога ко хоће поново да инвестира у мржњу и смрт".

"Ми хоћемо да инвестирамо у живот и будућност у договоре, разумевање, мир и рад који тај мир обезбеђује", рекао је председник Србије.

Мало је држава и народа у свету који су током читаве историје доживели страдања тих размера као што су Србија и Срби, истакао је Вучић.

Председник је рекао да готово да нема места у Србији где се бар једном није догодио неки страшан погром и велико страдање и подвукао да смо највећа страдања доживели у 20 веку, који је обележио просперитет и напредак, али и два светска рата из којих смо изашли као победници, али и платили огромну жртву - око половине становништа страдало је у њима. 

Упитао је и шта се то догодило људима који су постали такви злочинци, шта их је натерало да устану ујутру, доручкују, умију се, а онда оду и пуцају у неке друге људе, везане, мучене - у срце, потиљак...

"Како се створила та рутина бесмисла на коју су жртве натеране, а извршиоци се навикли" запитао је Вучић. 

"Када бисмо сваки дан обилазили ово место и оставили по један цвет за по једну жртву и да изговоримо по једно име требало би нам више од 220 година за све. А замислите колико година би нам било потребно за све жртве свих ужаса на овим просторима, и то само у последњих 100 година... Немамо ми толико времена, нико га нема", поручио је председник Србије. 

Зато смо, каже, данас у Јајинцима, јер нас само свест о томе може одвојити од понављање и натерати да се плашимо довољно и да у том страху почнемо да инвестирамо у будућност и живот.

То је, подвукао је председник Србије, најважније, да инвестирамо у живот, договор, разумевање, мир и рад који мир обезбеђује.

"И зато док стојим овде знам да нема бољег места од овог страшног да још једном покренем питање о нашем дијалогу о свему што нас чека и да вас питам - погледајте Јајинце и смрт и реците себи и мени и свету шта хоћете да радимо данас и сутра. У шта да инвестирамо", рекао је Вучић.

Вучић је поручио да Србија данас има пријатеље у свету, и међу државама са којима је ратовала.

"Данас нам је Немачка пријатељ и то сматрам успехом, инвестицијом у будућност, а Србија није и неће окренути леђа пријатељима са истока, Русији и Кини, нити ће заборавити пријатељства са афричким и азијским земљама", назначио је Вучић.

Како је рекао, стварајући нова и чувајући стара пријатељства, боримо се да се мрачне епизоде прошлости не понове, јер се боримо за живот и смех сваког нашег детета.

Председник је подвукао да не смемо да заборавимо и не смемо стати на путу за лепшу Србију, али да морамо да опростимо.

"Немамо право да заборавимо на сва наша стратишта, на убијену децу, не смемо заборавити да су неки хтели семе да нам затру и да су пролили толико крви да нису могли да израчунају колико... Немамо право да заборавимо, али морамо да опростимо, да гледамо у будућност, због деце, да не пролазе кроз оно кроз шта су прошли њихови преци", закључио је Вучић.  

Председник Вучић је претходно положио венац на спомен-обележје у Јајинцима, уз највише државне и војне почасти. 

Mилановић: Злочине у НДХ прогласити геноцидом

Након церемоније полагања венаца, окупљенима се обратио преживели усташког логора Славко Милановић. 

Време је да се злочини у НДХ назову правим именом, геноцидом и да скупштина Србије на ред стави декларацију о геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима како би жртве добиле поштовање и саосећање које је до сада изостало, рекао је преживели логораш и председник Удружења логораша и потомака "Јасеновац" Славко Милановић. 

Милановић је на комеморацији на стратишту у Јајинцима рекао да Србија има историју "богату" ратом и да је стекла статус страдалог народа. Навео је да је Београд током рата имао највећи број логора, као и да је у Јајинцима највише жртава стрељано. 

Злочинци нису правили разлику између младих и старих, болесних и тек рођених, наводи Милановић и додаје да су се тркали у својим зверствима. 

"Данас о томе говоримо да се не понови", рекао је Милановић и додао да су усташе биле међу нацистима познате по својој бруталности наводећи као пример једини дечији логор у Сиску. 

"Зато ми данас гласно говоримо, иако би само ћутали или вриштали од бола. Морамо учинити све да нацизам остане у прошлости, зато се морамо сећати сваке жртве, да се не понови", рекао је Милановић. 

Истакао је да су се Срби у Другом светском рату супроставили фашизму, али да та борба никада не сме престати како се свет поново не би довео на руб пропасти.  

Државној церемонији присуствовали су премијерка Ана Брнабић, председница Народне скупштине Маја Гојковић, министри у влади, представници Српске православне цркве, начелник Генералштаба Војске Србије, представници Града Београда и општине Вождовац.

Скупу су присуствовали дипломатски и војно-дипломатски представници више од 20 држава, представници Националног савета ромске националне мањине, Савеза јеврејских општина, Удружења логораша, СУБНОР-а Србије и велики број ратних ветерана.

Јајинци су највеће место страдања у Другом светском рату у Србији, јер су нацисти од 1941. до 1944. године на том месту убили више од 60.000 људи, Срба и Јевреја, припадника Народноослободилачког покрета, антифашиста и свих оних који се нису мирили са окупацијом земље и који су пружали активан отпор окупатору.

Жртве су окупатори доводили из концентрационих логора на Бањици и са Сајмишта.

Велики меморијални парк у Јајинцима у оквиру кога се налази и споменик страдалима, отворен је 20. октобра 1964. године, поводом 20. годишњице уласка партизанских снага у Београд.